Слике са Косова - како је Бојан Стојановић срео Питера Фејта

(Балкан магазин, 13.6.2013)

Посматрајмо ствар на нивоу феномена, дакле ништа лично. Човек о којем се ради послужиће само као фигура за нешто што би се могло звати бешчашће, мада реч бешчашће у себи садржи и реч част, па макар говорила и о њеном одсуству – реч бешчашће је свесна да част постоји. У овом случају, ствар не делује тако. Дакле, као што реч неморал јесте негација постојећег морала, а реч аморал одсуство примисли о моралу, тако би се ово бешчашће могло назвати и бесловесношћу.

Неколико речи пре почетка

Пре него се лати пера да пише тужбу, политички идиот именом Бојан Стојановић алијас Теслица нека се распита о значењу тог појма. Наиме, није увреда. Он је само политички бесловесан. А на важном је месту, у погрешно време и, по свему судећи, свести нема шта чини. Ако има, онда не знам како се то зове. То јест, можда знам али нећу написати.

Занимљиво је да је тек сада, о летњој фиести, почео да напада медије и новинаре и клевеће их како пишу наручене текстове не би ли забавили публику (уствари, тешко је парафразирати ту изјаву) и испљували неког – а до сада се никада није жалио када се о њему писало. А писало се.

Зашто се до сада није жалио, а сада му смета? Одговор би можда могао да нам да његов рођак, Вељко Одаловић, човек који о Косову (и СПС) зна све. Није време за копање по том контејнеру пуном смећа које су направили. Времена су гадна, позиције несигурне и на Косову и у Србији а СПС је, поред све моћи, у не баш завидној позицији. Али то је епилог.

Пре спуштања завесе невидљиви јунак-жртва објашњава како је неки Србин из све снаге учествовао у етничком чишћењу Срба у општини Грачаница. Тај се јунак-жртва неће изражавати еуфемизмима, нема разлога јер је ионако крај драме – он неће рећи „мењање етничке структуре“, а чак ни то не би довољно политички коректно звучало. Којим се коректним речима послужити када је у питању злочин? Нема их.

Пролог или како је све почело?

Стојановић, градоначелник Грачанице и члан СЛС (странка тзв Тачијевих Срба), ушао је одавно у политику. То јест у криминал, али преко политике. Задесило се тако, Слободан Милошевић, владар Србије и оснивач СПС имао је једног државног тужиоца. И тај државни тужилац има два сина. Свакаквим су се пословима бавили, али за разлику од Теслице који није у тако добрим условима растао, позавршаваше они и неке школе и, уопште, премда су и затворске казне одлежали, када човек прича са њима класна се разлика јасно распознаје. И упосле они Теслицу, кажу, прво као неку врсту потрчка. И кажу, неспособан дозлабога.

Приватник

Формално, од 1990. до 1997. господин је Теслица власник неке фирме „НВО компанија“. Нигде не пише чиме се ово предузеће чудног назива бавило. Теслица, у тренутку оснивања предузећа има 19 година. Са 26 година, већ зрео човек, постаје сувласник предузећа „Рок Оил“ које се, како сам назив каже, бави нафтом. Овом активношћу, каже његова званична биографија, он престаје да се бави 2003.  Негде током његовог бављења приватним бизнисима за друге и помало за себе, долази до судског процеса против њега, након чега се помиње извесних 20.000 марака одштете и ствар бива заташкана.

Политичар

Три године се одмара е да би већ 2006. ушао у Самосталну либералну странку. Годину дана касније, постаје координатор ПТК (косовска пошта) а већ наредне године, 2008, шеф је посланичке групе у својој странци. Затим 2009. постаје председник Одбора за права и интересе заједница и повратак.

Такође 2009. постаје градоначелник општине Грачаница. И овде почиње вртоглави успон или суноврат, већ како ко види дела овог човека.

А онда је срео три вештице у шуми

У ствари, срео је Питера Фејта. Али како о томе нема писаних трагова, све је волшебно нестало када је Фејт напустио Косово – мислим да је мудрије причати о три вештице.

Неко пролеће, 2010. година је. Три вештице у шуми познате су по томе да нису много мариле за Ахтисаријев план, међу морално лабилнима биле су радо виђени гости и ми смо овде сведоци како су оне, вечите као Шекспир, много боље прошле на Косову него у Магбету где су морале да се састају уз гром и муње; кад замре граја, и крици ти;  кад бој добијен ил изгубљен буде – и тада да вабе јадног Магбета и шапућу: „Мањи но Магбет, и већи; не тако срећан, ипак срећнији; краљ не, а живот краљевима даћеш ...“ Тако и Фејт. Да ли га је Теслица разумео или му је реч „краљ“ помутила разум, тек после – колико год га тражио, није могао да га нађе.

Новине пишу, обруч се стеже, краљ Грачанице све више сам. Без подршке чак и Приштине која је хтела да се Ахтисаријев план макар како реализује и буде видљив. Макар споља.  

Према Ахтисаријевом плану, највећа и најбитнија и најбогатија српска општина на југу Косова је Грачаница. Припала су јој сва села около, путеви, имања приватна и државна (српска, некадашња, доцније приватизована... а приватизација је на Косову тешка прича, и нека остане само на томе да је криминална и отимачка), припало јој је дакле нешто од чега се могло направити озбиљно српско упориште.

Градоначелник Грачанице, гореименовани Бојан Стојановић – Теслица, неке 2009. пише ситну књигу о томе како се та земља не сме продавати. А онда долази кобно пролеће 2010. и идеја да се почне са продајом Маригоне. Шта је Маригона и зашто је важна? То је велико насеље, градић на улазу у Грачаницу. Има школе, игралишта, спортске терене. Та земља је сада делом приватизована и делом купљена од стране Албанаца. Тада се радило о неких стотињак издатих грађевинских дозвола од стране градоначелника.

Три су године прошле и сада је бројка четвороцифрена. Дакле, о хиљадама је реч. Додељиване су грађевинске дозволе Албанцима у Чаглавици, Лапљем селу – где имамо бизаран случај 34 објекта за које је Теслица рекао да су то мотели. Дакле, Лапље село ће бити једино село на свету са 34 мотела, све један до другог. Ако Теслица не лаже, а ја не видим што би лагао.

Откуд Теслица у СЛС?

Од адолесцентских дана пријатељ са битним људима из СПС, рођак СПС Одаловића (човека који зна где ђаво спава), патриота дакле, као сваки члан СПС  - у шта смо се уверили посебно када је Косово у питању – а онда, одједном, СЛС.

СЛС је направљен од стране НДИ (Nacional Democratic Institute) којом управља Медлин Олбрајт. С конца и конпца (СЛС) скупљени на једно место, уденути у косовски систем и тако оформљени, за потребе једног времена које ће историја назвати стварањем независног Косова.

Тако је и главом Хилари Клинтон умела да посети Грачаницу и хвали градоначелника Стојановића као добар пример пројекта да се од енклаве направи општина. Да се покаже покаже како је план тако добро склепан,  да брзином светлости јури кроз косовску тмину као најсавременији воз. За то време градоначелник је продавао - додељивао грађевиске дозволе Албанцима, Фејта су повукли, почеле су да се шире неке приче о милионима које су он и Стојановић узимали као провизије за те продаје. Зима 2012 – 2013, Стојановић више није на списку званица на пријемима америчке амбасаде.

Помиње се нека сума од пет милиона евра за овај посао, помиње се Грачаница као власништво господина Теслице, некакви кафићи преко пута манастира, велики базен на брегу с погледом на брда и долине и Грачаницу – леп као сан. И неке апотеке се помињу. И нека НВО која, наводно, припада његовом заменику а која је радила кампању за војску Косова.

Тужиће Приштину, ако нађе печат?

Пре ове хумореске ваљало би поменути да је Стојановић био први Србин који је дочекао невиног Харадинаја по повратку на Косово. То је већ трећа столица, ваља је имати ако две пропадну. СЛС, то јест Тачи (који је рекао да Стојановић лаже да је дозволе за градњу у општини Грачаница дала Приштина која више нема ту надлежност), СПС (не може се без СПС на Косову, али то је сада тешко објаснити и прича је за себе), и ево, од недавно Рамуш Харадинај.

„Даћете ми тај папир који сте прочитали и ако има печат, гарантујем вам да ћемо следеће недеље  поднети тужбу против господина који вам је то дао“, прети Теслица са ТВ екрана у емисији Слободно српски. Смешан, баш као када је у емисији Инсајдер објашњавао свом другом шефу, Дачићу, како он нема косовска документа. Претпостављам да нема државе која међу члановима парламента има људе са пасошима других земаља.

Али све је то лакрдија наспрам озбиљног злочина који овај човек чини

А то враћа причу на почетак. Распродавати грађевинске дозволе у једној средини која је могла да има капацитет да буде упориште Србима с југа Косова, учествовати у „мењању етничке структуре“ а што значи да ће за коју годину у целој општини Грачаница остати мање Срба него што можемо да замислимо, да ће то бити албанска средина и да мали, незнатни број нејаких Срба неће имати куд - осим у Србију или у потпуну асимилацију. Након чега се заиста спушта завеса и пада мрак  на оно мало српског што је остало аутентично, да не кажем домородачко, староседелачко. Истерани из градова, сатерани у њихове импровизације где се рурално и даље осећа далеко снажније него урбано, избачени из своје културе, из цивилизације – након ове, ма како гадно звучало, албанизације Грачанице, шта им остаје?

Зато се искрено надам да је Бојан Стојановић само политички идиот (дакле човек који нема везе с политиком) и само један претерано алав човек а не морални имбецил (дакле човек који не поседује свест о моралу и нема представу о последицама својих чињења). Да о нечему од ова два појма зна било шта (о политици или о моралу) дубоко верујем да би се плашио овога што сада ради. Ако не Бога, оно савести, ако не савести оно последица по личну безбедност. Ако ништа од тога, онда ствар спада у домен психијатрије, а ја не бих давала дијагнозе, грубо би звучале а знања су ми мала.

(Балкан магазин)