Спречити понављање Сребренице у Сирији

(Дневни аваз)

Ауторски текст замјеника предсједавајућег Вијећа министара и министра вањских послова Босне и Херцеговине др. Златка Лагумџија и министра вањских послова Републике Турске Ахмета Давутоглуа под насловом: “Syria shows we still don’t mean ‘never again” (Сирија је примјер да се није одржало "никада више") објављен је 2. августа 2013. године у угледном Вашингтон посту.

Текст преносимо у цијелости:

“Свијет је прије осамнаест година свједочио убиству око 8.000 босанских мушкараца и дјечака у Сребреници, граду у источној Босни и Херцеговини, као и присилној депортацији приближно око 30.000 жена са њихове земље. И стога је Сребреница постала опће познати синоним, не само за бруталност која се десила током трогодишњег конфликта у бившој Југославији, већ и за човјечанство које је показало своју лошу и изопачену страну.

За разлику од других организама, људска бића су способна да уче на својим грешкама. И Сребреница је била једна трагична грешка из које би требало научити велику лекцију.

Ипак, чак и данас, 18 година након окрутних дешавања у Сребреници и трауме у Босни и Херцеговини, суочавамо се са најгором хуманитарном катастрофом 21. вијека која се дешава у Сирији. Сада на другом мјесту и у другом временском периоду свједоци смо масовне трагедије. Трагедија за коју се свијет обавезао ријечима да се „никад више“ неће догодити сада се понавља.

Три године након почетка рата у Босни и Херцеговини број мртвих износио је више од 300.000 а број избјеглица је био 1.3 милиона. У Сирији, више од 100.000 људи је убијено од почетка мирних протеста 2011. године. Хуманитарна помоћ је потребна за више од седам милиона Сиријаца, четири милиона Сиријаца је расељено унутар Сирије и 1.4 милиона избјеглица данас тражи уточиште у сусједним земљама.

У Сарајеву, улици Васе Мискина су 1992. године убијени невини људи који су чекали у реду да би купили хљеб. У 2013. години невини становници Алепа и Хама су мете дивљаштва док покушавају да донесу хљеб својим породицама.

У Босни и Херцеговини су цивили били на удару тешког наоружања и артиљерије. У Сирији цивили измичу балистичким пројектилима испаљеним на цивилна подручја. И данас засигурно знамо да сиријски режим користи хемијско оружје против свог народа.

Етничко чишћење је била мучна тематика конфликта у Босни и Херцеговини. У Сирији је режим пред очима свијета, немилосрдно и очигледно без имало срама масакрирао стотине невиних цивила.

Зашто ми – међународна заједница, људи мира и саосјећања – дозвољавамо да се ово понавља? Међународна доктрина „одговорност заштите“ долази у суштини као резултат лекција које смо научили из трагедије која се десила у Босни и Херцеговини. Ако се одговорност заштите не односи на Сирију, на кога се онда односи?

Колико дуго ће Вијеће сигурности Уједињених народа наставити да гледа у страну док се овакав покољ дешава? Колико ће међународна заједница бити суздржана док 5.000 Сиријаца сваког мјесеца губи животе од стране режима у Дамаску? Као што се десило и у Босни и Херцеговини, хоћемо ли морати чекати за још једно извињење генералног секретара УН-а за пасивност пред лицем хуманитарне катастрофе узроковане људским дјеловањем?

Увјерени смо да ће се народ Сирије ослободити окова овог крвавог режима. Воља народа увијек на крају односи побједу. Након деценија репресије, народ жели живјети у земљи гдје ће превладати њихова воља, а не аутократи; гдје сувереност у потпуности припада цијелом народу који посједује универзалне вриједности као што су демократија, људска права, владавина права и добро управљање које је њима било ускраћено, а другима дозвољено.

Истрајни мушкарци и жене Сирије ће се дуго памтити по својој храбрости и племенитој борби за остваривање ове визије.

Не може бити мјеста за окрутно тлачење са средњовјековним начином размишљања у 21. вијеку, засигурно не када имамо давно научене лекције из хисторије.

Међутим, да ли би и након двије деценије од дешавања у Босни и Херцеговини требало да цијена слободе и даље буде тако висока?

Када нове генерације буду гледале уназад на Сиријску револуцију, оцјењиват ће радње сваког учесника и појединца. Вријеме је да сви Сиријци и припадници међународне заједнице заузму своје мјесто на праведној страни историје.

Након свега, хисторија ће се понављати ако нико не буде учио из њених лекција”.