За позитивну слику Француске у Србији заслужан је Гујон, а не Макрон - ЕУ агенда делује све бајатије

Један од аутора и уредника НСПМ Никола Танасић коментарисао је посету француског председника Емануела Макрона за француски портал BoulevardVoltaire, НСПМ овај кратки интервју преноси у целини.

Како је Емануел Макрон дочекан у Србији?

Србија има традицију топлог дочекивања страних званичника, и прва посета једног председника Француске након 2001. године и у јавности, и у медијима пропраћена је као крупна ствар. Ако се стави на страну уобичајена гомила плаћених партијских активиста који су клицали двама председницима - што је редован призор на свим јавним скуповима у којима учествује председник Вучић - све је прошло глатко, а Макронов емотивни говор о улози Србије у Великом рату, као и посета гробу српске националне хероине и најодликованије жене у Првом светском рату Милунке Савић, топло су примљени у медијима. У свим осталим аспектима ово је била посета налик на посету било ког другог страног званичника.

Иако су се српске власти и медији трудили да Макронову посету представе као контратег Путиновој посети почетком године, овај пут није било толико јагме, јер Макрон једноставно није популаран међу грађанима Србије.

Недипломатски инцидент када је француски председник јавно назвао Србију и Косово „двема европским државама“ – што је гест какве чак и америчке дипломате углавном избегавају у јавним обраћањима у Србији - намерно је игнорисан у медијима који су под државном контролом (а то је већина њих), али није остао незапажен у патриотском делу српске јавности.

Да ли је ова посета избрисала дипломатски пропуст од 11. новембра прошле године?

Као што сам већ рекао, српске власти још тада нису хтеле да праве проблем од тог инцидента, али је шира јавност то доживела као велику увреду, коју неће лако заборавити. Током свог говора у Београду, Макрон је крупним речима хвалио улогу и жртве Србије у Великом рату, али сви се добро сећају да Србију није поменуо ниједном током свог говора поводом стогодишњице примирја у Првом светском рату 11. новембра 2018. године. Зато су његове речи оставиле утисак неискрености и непоштеног, празног ласкања.

Срећом по француско-српске односе, српска јавност је претходних месеци обратила доста пажње на публикације у француским медијима, пре свега у „Фигароу“ и „Ле Монд дипломатику“, које су покриле како инцидент од 11. новембра, тако и овогодишњу двадесетогодишњицу нелегалног НАТО бомбардовања Србије, и текућу ситуацију на Космету, са много симпатија и разумевања за српску страну. Труд аутора и новинара попут ових, као и изузетно омиљеног француског хуманитарца Арно Гујона, главни је разлог што Србија сматра Француску за „пријатељскију“ земљу у односу на друге велике силе Запада.

Макрон сматра да је „место Србије у ЕУ, али да ни Брисел, ни Београд нису за то спремни“. Шта Ви мислите о томе?

Србија има екстремно проевропску политичку елиту и већински евроскептично становништво, тако да је у циљу одржавања политичке парадигме да „ЕУ нема алтернативу“ неопходно непрекидно „подгревати“ идеју да „Србија припада ЕУ“. У том смислу, и српска елита, и председник Вучић лично, имају велика очекивања од Емануела Макрона и његовог наглашеног проевропског става, поготово сад, кад прва евроинтеграторска звезда Балкана Ангела Меркел силази са позорнице. Али, тешко да ће то бити довољно.

Што се тиче страних званичника, евроинтеграције се увек помињу само у контексту следеће препреке коју земља-кандидат треба да прескочи. Тако је било и са Макроном - помен евроинтеграција је за њега био само шлагворт за отварање питања дијалога Београда и Приштине. Упркос чињеници да, након 6 година преговора на највишем нивоу, власти на Космету отворено одбијају да спроведу у дело дословно сваку обавезу коју су преузеле током преговора, западне дипломате, укључујући ту и Макрона, траже „нове компромисе“, иако је Србија до сад била једина страна која је правила икакве компромисне уступке. Истовремено, ЕУ политички нема ништа што би Србији могла да понуди заузврат, будући да већина земаља-чланица Уније неће ни да узме у обзир могућност пријема нових чланова. То је разлог што ЕУ агенда у у српској јавности убрзано постаје бајата, упркос сталном подгревању.

Оригинал интервјуа објављен је на француском порталу BulevardVoltaire.