Stanje u svetu kao u vreme Francuske revolucije

Obraćanje Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova Republike Srbije, na petoj ambasadorskoj konferenciji, Beograd, 16. 1. 2012.

Dragi ministre Portas,

Poštovani doajenu diplomatskog kora,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Izuzetno mi je zadovoljstvo da vam poželim dobrodošlicu na petu Ambasadorsku konferenciju Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.

Dragi Paulo, hvala ti što si nam ukazao čast svojim prisustvom, i hvala na kontinuiranoj podršci Porugala Srbiji u njenom evropskom procesu.

Želeo bih takođe da izrazim toplu dobrodošlicu diplomatskom koru.  Radujem se nastavku saradnje u 2012. godini i zajedničkom radu na produbljivanju naših veza, zasnovanim na uzajamnom uvažavanju.

Ambasadorima naše zemlje želim da uputim izraze iskrenog poštovanja. Zahvaljujući u velikoj meri vašoj marljivosti i napornom radu, istrajali smo u sprovođenju konzistentne spoljne politike tokom protekle četiri godine, u skladu sa mandatom koji su građani Srbije poverili ovoj vladi. Želim da vam se zahvalim na istrajnosti u predstavljanju, zaštiti i promovisanju naših državnih i nacionalnih interesa pod izuzetno teškim okolnostima.

Ekselencije,

Živimo u doba velikih promena. Praktično je nemoguće predvideti kako će svet izgledati, čak i u ne tako dalekoj budućnosti.

Po mom mišljenju, ovakvo stanje umnogome podseća na period Francuske revolucije. Kako se njen uticaj širio Starim kontinentom i izvan njega, tako su njene političke i društvene posledice postajale sve raznovrsnije. Dok je nacija za nacijom ustajala boreći se za promenu odnosa, jedina konstanta u tom procesu bila je to da, nakon što bi uticaj revolucije dosegao određenu zemlju, tamo više ništa nije ostajalo isto kao pre. Geopolitičke posledice za međunarodni sistem bile su bez presedana i potpuno nepredvidive. Razmišljajući o tom periodu, filozof i politički mislilac Aleksis de Tokvil zapisao je da su „glavni vladari kontinenta bili pripremljeni za sve osim za ono što se zapravo dogodilo”.

Slično tome, savremeni svet je zatečen serijom lomova, čiji krajnji ishod nije moguće sagledati. „Srećemo se ovde usred previranja čiji je obim bez presedana”. Tim rečima, na konferenciji u Nemačkoj, pre nešto više od dva meseca, Henri Kisindžer je opisao aktuelne događaje.

Sva je prilika da će visoki nivo geopolitičke promenljivosti potrajati još neko vreme - sa potencijalom preusmeravanja međunarodnog ustrojstva u neočekivanim pravcima, i uz neposrednost koja bi sve mogla da iznenadi. Dok se utvrđeni obrasci menjaju, broj polova raste, a pravila bivaju redefinisana, sveobuhvatno repozicioniranje se ubrzava. Kako se ovo klupko bude odmotavalo, tako će se i kapaciteti starih sila da presudno utiču na događaje po svoj prilici smanjivati.

Ekselencije,

Verujem da najmanje tri promenljive u sve složenijoj globalnoj jednačini zahtevaju našu posebnu pažnju. Prva je osnaženje građanstva. Ljudi ustaju protiv političkog i ekonomskog potčinjavanja. Osećaji nemaštine, pothranjeni momentalnom dostupnošću informacija iz celog sveta, uvećavaju nezadovoljstvo postojećim uslovima.

Ne dovodeći u sumnju etičku dimenziju borbe za demokratiju, jasno je da će se neizvesnost u mnogim krajevima planete povećati usled pokreta za većim osnaženjem građanstva. Bezbednost će dodatno biti ugrožena obnavljanjem etničkih, verskih i plemenskih netrpeljivosti – od kojih su mnoga bila dugo potiskivana. Ovakav razvoj događaja mogao bi imati dalekosežne posledice, u velikoj meri i izvan oblasti koje su direktno pogođene, na primer Bliskog istoka.

Druga promenljiva u novoj globalnoj jednačini polazi od legitimnih poziva za preraspodelu moći i uticaja u međunarodnoj areni. Oni stižu iz različitih pravaca, oblasti i u raznim formama. Pojava Brazila, obnova Rusije, rast Indije, uspon Kine, samouverenost Južne Afrike, među glavnim su uzrocima ovog fenomena, kao i dinamizam brojnih regionalnih sila – poput Nemačke i Turske.

Kako se kapaciteti svakog od njih budu uvećavali, oni će sticati veći stepen uticaja na dešavanja u svetu oko njih.

Istorija nas podseća da je izuzetna veština potrebna da bi se kroz suštinske promene u odnosima velikih sila prošlo bez opasnih trvenja. Ohrabruje, međutim, to što razvijeniji akteri – koji su, zapravo, arhitekte, glavni uživaoci i branioci statusa kvo – prećutno priznaju da će promene postojećeg ustrojstva globalnog upravljanja morati da se dogode.

Oštrija protivreakcija za sada izostaje zahvaljujući pre svega neumitnom trendu u globalnim finansijama, koji je doveo do zamene tradicionalnih uloga između zemalja dužnika i zemalja kreditora. Kao što je rekao jedan od vodećih svetskih diplomata, „ne možeš biti grub prema svom bankaru”.

Ovo me dovodi do treće promenljive u složenoj globalnoj jednačini – onoga što su mnogi okarakterisali kao najrazorniju ekonomsku katastrofu sa kojom se svet suočio još od vremena Velike depresije tridesetih godina prošlog veka. Njen epicentar je na početku bio u SAD. Sada je u Evropskoj uniji.

Mesecima se već Unija bori sa problemom zaduženosti zemalja članica – najozbiljnijim izazovom sa kojim se do sada suočio evropski projekat. Ovaj problem se pretvara u duboku krizu upravljanja.

Njene razmere i posledice, koje se još uvek ne mogu u potpunosti sagledati, neizbežno će uticati na budućnost Balkana. Već sada se suočavamo sa činjenicom da je u mnogim krajevima Unije entuzijazam za proširenje značajno opao.

Ali to neće uticati na strateško opredeljenje naše vlade da učvrsti mesto Srbije u Evropi.

Ispunjenje ovog cilja pre svega se odnosi na modernizaciju i uspostavljanje standarda. On nas obavezuje da nastavimo sa dostizanjem viših nivoa efikasnosti, transparentnosti i odgovornosti – neophodnih za dugoročni prosperitet naše nacije.

Zato ćemo sa procesom reformi ubrzano nastaviti. Njegove osnove su kriterijumi koje je Evropski savet postavio u Kopenhagenu 1993, kao i uslovi regionalne saradnje ustanovljeni deceniju kasnije okvirom Stabilizacije i pridruživanja.

Naša vlada će nastaviti da njihovo ispunjavanje postavlja kao jedan od prioriteta – bez obzira na to kada će biti moguće postići konsenzus u okviru EU, neophodan za bilo koji od formalnih koraka u procesu integracija.

Ekselencije,

Tokom četvorogodišnjeg mandata vlade, neumorno smo radili na pomirenju naroda Balkana. Pored pune saradnje sa Tribunalom u Hagu, Srbija je, sa predsednikom Tadićem na čelu, učinila značajne korake ka zatvaranju bolnih poglavlja u novijoj istoriji regiona.

Ali da bi došlo do istinskog pomirenja, moramo sprečiti da se legitimni zahtevi za pravdom izobliče u poziv na osvetu ili pokušaje pripisivanja kolektivne krivice.

Stavljanje tačke na neprijateljstva je konačni cilj pomirenja. Ne sme se dozvoliti da jučerašnje tragedije ograniče bilo čiju spremnost da se okrene ka boljoj, inkluzivnijoj i tolerantnijoj sutrašnjici.

Po našem mišljenju ovo je najsolidniji osnov na kome se može graditi zajednička budućnost. Sa svoje strane, Srbija će u 2012. godini posvetiti posebnu pažnju obezbeđivanju mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

Ponosni smo na činjenicu da je u 2011. Beograd bio u simboličkom smislu prestonica regionalne saradnje. Prošle godine, uspešno smo predsedavali Centralnoevropskom inicijativom, Jadransko-jonskom inicijativom i Regionalnom inicijativom za migracije, azil i izbegla lica. Trenutno predsedavamo najznačajnijom – Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi – kao i Organizacijom za crnomorsku ekonomsku saradnju. Za nekoliko meseci ovde će se održati i Drugi forum Alijanse civilizacija Ujedinjenih nacija za Jugoistočnu Evropu.

Uz podršku drugih zemalja naslednica Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Srbija je nedavno bila domaćin ministarskog sastanka sazvanog povodom obeležavanja pedesete godišnjice prvog Samita pokreta nesvrstanih koji je održan u Beogradu 1961. godine. Na ovom veličanstvenom skupu učestvovalo je 105 visokih državnih delegacija, potvrđeno je da zaveštanje Pokreta nesvrstanosti ostaje jedan od izvora zajedništva za bivši jugoslovenski prostor.

Za nekoliko nedelja očekujemo da će biti doneta konačna odluka o našoj kandidaturi za predsedavanje OEBS-om u 2015. godini, koja je na kreativan način podneta zajedno sa Švajcarskom. Dobijanje takve odgovornosti – koja je proizvod konsenzusa 56 zemalja članica – sigurno će pomoći transformaciji Balkana u dinamično područje približavanja, veliko evropsko raskršće kultura, tradicija, naroda i religija.

Tokom narednih dvanaest meseci, objedinjujući slogan za sve naše regionalne aktivnosti biće „Od balkanskih ratova do balkanskog mira” – moto za koji se nadamo da će sažeti sve što se može postići tokom godine u kojoj obeležavamo stogodišnjicu izbijanja Prvog balkanskog rata. Spremni smo da se stavimo na čelo napora da se stavi tačka na epohu koja je pružila daleko manje nego što je obećavala svakoj od nacija sa kojima delimo geografski prostor.

Ekselencije,

Da bi Zapadni Balkan harmonično napredovao, otvorena pitanja će morati da se rešavaju na način koji ne ugrožava regionalnu bezbednost. Centralna prepreka dostizanju ovog strateškog cilja jeste neslaganje po pitanju statusa Kosova i neuspelog pokušaja da se ono reši nametanjem, kroz jednostrano proglašenje nezavisnosti 17. februara 2008. od strane albanskih vlasti u Pokrajini.

Pre nego što nastavim, želeo bih da uputim izraze duboke zahvalnosti predstavnicima svih zemalja koji su sa nama solidarni u vezi sa Kosovom.

Hvala vam što poštujete teritorijalni integritet Srbije, uprkos stalnim pritiscima da se prihvati jednostranost. Priznanje jednostarno proglašene nezavisnosti Kosova neposredno bi doprinelo uspostavljanju duboko uznemirujućeg presedana, koji bi ohrabrio separatiste bilo gde u svetu.

Ekselencije,

Principijelni stav Republike Srbije neće se promeniti. Naš ustavni imperativ, kao i naša moralna, istorijska i – iznad svega – demokratska dužnost, primoravaju nas da ne odstupimo od posvećenosti pronalaženja sveobuhvatnog rešenja za Kosovo, koje bi moralo da bude rezultat dogovora u skladu sa parametrima određenim Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 (1999). Nijedno rešenje koje nije prihvatljivo za bilo koju stranu, neće istinski rešiti problem. Pokušaj jednostranog otcepljenja nije ispunio obećanja, ostavivši Kosovo u bestežinskom stanju. To ne može biti ni u čijem interesu, a najmanje u našem.

Rastuće opasnosti za regionalnu stabilnost ne mogu biti večno ignorisane. Ono što mi tražimo jeste ishod koji mogu prihvatiti svi. To je jedini način da se postigne održiv i trajni mir između Srba i Albanaca. Predsednik Tadić je više puta isticao da on mora podrazumevati čvrste, međunarodne garancije za očuvanje vitalnih interesa naše zemlje na teritoriji Pokrajine, uključujući izvodljivo rešenje za Sever Kosova, zaštitu srpskih enklava na Jugu, očuvanje srpskog identiteta i verskog nasleđa u celoj Pokrajini, i rešenje za pitanja svojine.  

Naši diplomatski napori će biti usmereni i na održavanje zdravog međunarodnog okruženja u okviru kojeg tehnički dijalog Beograda i Prištine može biti nastavljen. Srbija ostaje posvećena tom procesu, i pored brojnih demonstracija loših namera i, ničim izazvanih, jednostranih akata usmerenih ka promeni realnosti na terenu.

Ekselencije,

Još jedan važan zadatak u vezi sa Kosovom za srpsku diplomatiju u 2012. godini biće sticanje međunarodne podrške za istinski nepristrasnu i transparentnu kriminalnu istragu u vezi sa optužbama za oduzimanje i trgovinu ljudskim organima pre, za vreme i nakon konflikta 1999. godine.

Jedino Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija može uspostaviti univerzalni mandat i adekvatnu jurisdikciju kako bi se obavila sveobuhvatna istraga – kao što je to bio slučaj sa svim ostalim teškim ratnim zločinima na Balkanu.

Nema legitimnih razloga da se odstupi od ove ustanovljene prakse.

Takva istraga mora biti odgovorna celom svetu. To je jedini način da se garantuje pravičnost i spreče sumnje u bilo čiju punu posvećenost okrivanju istine. Zagovaranje nepotpunog i tajnovitog procesa, bez obaveze da se izveštavaju Ujedinjene nacije, je nečuveno i, sa moralnog stanovišta, neodbranjivo.

Ekselencije,

Tri promenljive u novoj globalnoj jednačini – osnaživanje građanstva, izmene strateških odnosa i uticaj velike krize – promenili su veliki broj međunarodnih ekonomskih parametara, uključujući i činjenicu da se kapital danas kreće manje slobodno nego što je to bio slučaj u prošlosti.

Ključne ekonomske odluke sve više potpadaju u domen država, sužavajući procep između geopolitike i geoekonomije. Moglo bi se čak govoriti o tome da su one na putu da budu potpuno integrisane – ubrzano postajući dve strane istog novčića.

Da bi se obezbedio napredak i da bi bili u stanju da nastavimo sa reformama, od suštinske važnosti je da se pronađe način da se privuku dodatne investicije iz inostranstva i otvore nova tržišta za naše proizvode. Ovo je danas postao mnogo komplikovaniji i delikatniji zadatak.

Dok se uspostavljaju novi globalni parametri, moraćemo da uzmemo u obzir i činjenicu da je došlo do smanjenja kapaciteta tradicionalnih investitora u ovaj deo sveta.

Međutim, zahvaljujući našim globalnim vezama, koje smo počeli da obnavljamo pre više od četiri godine, naša diplomatija je sada u mogućnosti da mnoga istorijska prijateljstva iskoristi tako da se stvore nove ekonomske prilike. Na primer, tržišta brojnih zemalja Pokreta nesvrstanih, ponovo su otvorena za nas.

Naša diplomatija takođe je zaslužna za to da države poput Kine i Azerbejdžana, izraze jak interes za produbljivanje ekonomske saradnje. Komparativna prednost Srbije uključuje ne samo pristup tržištu Evropske unije, već i jedinstvenu mrežu ugovora o slobodnoj trgovini sa Zapadnim Balkanom, Kazahstanom, Rusijom i Turskom.

Ekselencije,

Na početku svog mandata ova vlada formulisala je četiri spoljnopolitička prioriteta: evropski proces, regionalnu saradnju, pronalaženje pravednog i održivog rešenja za Kosovo i produbljivanje ekonomske saradnje sa svetom.

Sve vreme njenog trajanja – pod izuzetno teškim okolnostima – vodili smo principijelnu i konzistentnu spoljnu politiku, usmerenu ka ostvarenju tih  ciljeva.

Danas je očigledno da je konsenzus oko ta četiri prioriteta uspostavljen među relevantnim političkim akterima u Srbiji.

Da bismo mogli da koračamo napred kao nacija, verujem da je od suštinske važnosti da nastavimo da sledimo svaki od njih na komplementaran i celovit način – i da nijedan ne žrvujemo zarad unapređenja nekog drugog.

Oni su neodvojivi delovi jedinstvene celine, i nastaviće da se u budućnosti međusobno podupiru.

Ostaćemo verni putu koji smo izabrali, jer – kao što je jedan od najvećih ljudi 20. veka, Mahatma Gandi, rekao u trenutku izuzetno teškom za njegov narod – „u potpunosti smo uvereni u pravičnost naše stvari”.

Kakve god da su prepreke na koje nailazimo, neka nam je uteha to da je naš narod i ranije prolazio kroz velika vremena. I oduprimo se cinizmu, strahu i kolebljivosti. Ukoliko to ne učinimo, izgubićemo kontrolu nad sopstvenom budućnošću.

Toliko puta u istoriji, imali smo smelosti da posegnemo za lukom sudbine, savijajući ga prema nadi za bolju budućnost. Učinimo to opet, hrabro i bez oklevanja.