На делу је озбиљна криминализација друштва коју спроводе Вучићеви најближи сарадници и чланови породице

Најснажнији утисак из кампање, који сам стекао у бројним разговорима са грађанима широм Србије, јесте да су људи уплашени, али да им је преко главе немаштине и неправде, као и да им се чини да неће бити светла на крају тунела уколико не дође до коренитих промена.

* Шта би за Вас, осим победе, представљало успех на овим изборима?

- Било шта осим победе над режимом имало би несагледиве последице за земљу. Уколико Вучић постане председник Србије, зацементираћемо овај катастрофални систем на период од најмање пет година, а могуће и дуже. Уследило би суштинско понирање по свим питањима, и због тога се мора ићи на победу. Свака друга калкулација представља врхунску неодговорност.

* Шта мислите о недавно објављеном истраживању Ипсос стратеџика по којем Вучић има преко 50 одсто подршке бирача, а Ви сте трећепласирани, иза Јанковића?

- Истраживања које ми радимо то не показују. Нека друга која се помпезно објављују, не одражавају реално расположење јавног мњења, већ су направљена да би се на њега утицало у правцу који власт жели. Вучић, свакако, не може без озбиљних изборних неправилности и манипулација имати више од 50 одсто гласова у првом кругу. То ће за њега бити велики ударац. Након тог шока, у другом кругу имаће мање него у првом, јер ће страх код људи нестати. А уз сво поштовање другим антирежимским кандидатима, верујем да ћу у другом кругу против Вучића ипак бити ја.

* Хоћете ли реаговати ако будете имали доказе о изборним неправилностима на дан гласања?

- Веома се озбиљно припремамо за изборни дан - за бројање гласова, али и за обраду података, тако неће бити једноставно онима који планирају да наруше интегритет изборног процеса. То могу да гарантујем.

* Шта мислите о врло драматичним тврдњама власти да се спрема "украјински сценарио", "обојене револуције" и слично?

- То су бесмислице. Једини који већ годинама причају о ванредним стањима и државним ударима јесу, заправо, они на власти, који нас тиме већ годинама држе у колективној психози. Последица тога јесте да имамо несређено друштво и да никоме озбиљном не пада на памет да инвестира у Србију. Економски пропадамо - не долазе инвеститори који су солидни, озбиљни и који намеравају да овде остану дуги низ година. То не треба да чуди, јер држава у којој се стално подижу тензије, а избори се одржавају сваке године, није стабилна и сигурна дестинација за улагање. Уз убрзану криминализацију друштва коју предводе чланови Вучићеве породице и најближи сарадници, управо је то један од главних разлога што данас у Србији имамо озбиљан мањак квалитетних и добро плаћених радних места.

* Како оцењујете кампању Јанковића, кога многи означавају као Вашег главног ривала на овим изборима и то што сте рекли на почетку кампање да ћете подржати Јанковића у другом кругу, ако се он буде пласирао, док Јанковић није узвратио истом мером?

- Мој главни и једини ривал на овим изборима је Вучић. За жаљење је то што ми Јанковић није узвратио истом мером, и што се из његовог штаба свако мало упућују ка мени отровне стрелице. Од тога суштинску корист може имати једино Вучић. Било би изузетно добро да сви опозициони кандидати, а у њих не уврштавам оне који су, заправо, помоћни кандидати власти, попут Шешеља, јасно кажу да ће подржати онога ко буде супротстављен режиму у другом кругу, како би се опозициони бирачи припремили да тако и гласају, а не да апстинирају. Уколико се то не каже сада, тренутак када се преброје гласови 2. априла, и када неумитно дође до разочарања код бирача оних који нису ушли у други круг, неће бити тако једноставно покренути их да изађу на биралишта и на Ускрс. Сматрам да народу треба неувијено рећи да није смак света уколико се не пласирате у други круг, али да се никако не сме дозволити да Вучић на крају победи. Штета је што Јанковић очигледно не дели ово мишљење. Но свеједно, ја остајем при свом обећању.

* На овим изборима наступате као ванстраначки кандидат. Да ли су тачне тврдње да ћете после избора формирати сопствену странку?

- Након избора, као председник имаћу друге приоритете. Постоји толико тога што је под хитно потребно урадити, како би се ситуација у земљи поправила. Не мислим да у то спада креирање странке.

* Поједини медији истичу да иза Вас стоји НАТО, иако сте јавно рекли да се залажете за очување војне неутралности Србије, док се, повремено, појављују и наводи да сте "руски човек". Како тумачите те опречне ставове?

- Такве бесмислице, као и многе друге којима се "бомбардује" медијски простор, заправо, служе да би се замаглила суштина, а то је да сваких пет година у Србији долази до председничког референдума на којем је једино могуће променити власт. Подсетићу вас, то се код нас дешавало једино тада. Ствари о којима сматрам да је неопходно говорити су: како грађани живе, зашто млади одлазе, због чега имамо катастрофалну ситуацију у здравству и школству, зашто су медији окупирани, зашто културу на сваком месту потискују простота и пропаганда... Такве разговоре власт избегава, већ нас засипа неистинама. Ја нисам ничији човек, осим свој и свога народа.

* Критичари Вам замерају на тобоже луксузном начину живота, уз навођење трошкова путовања, смештаја и сличних издатака док сте живели у Њујорку. Како коментаришете те критике?

- Живео сам у Њујорку од 2012. до 2013. кад сам био председник Генералне скупштине УН. Мислим да је то председавање значајно допринело подизању угледа Србије у свету. Сума новца коју је влада за то одредила, и то она формирана после политичких промена 2012, потрошена је само у износу од 50 одсто, а остатак је враћен у буџет. Дакле, од предвиђених средстава за председавање Србије Уједињеним нацијама потрошена је тек половина.

* Тврде и да сте били лош министар спољних послова, рецимо, Небојша Стефановић сматра да је политика коју сте водили била "катастрофална и сводила се на путовања", док поједини као мрљу наводе "случај Миладина Ковачевића", који је доста коштао пореске обвезнике у Србији?

- На крају мог министарског мандата, ми смо спољну политику коју сам ја водио практично ставили на тест међународног јавног мњења. Кандидовали смо се, као прва земља Западног Балкана, за председавање ОЕБС-ом, али и за председавање Генералном скупштином УН и обе те "трке" смо 2012. и добили. Нешто касније учествовао сам и на изборима за генералног секретара УН, што је било најзначајније међународно такмичење ове генерације, у којем сам завршио на другом месту на свету. Мислим да то нису резултати за потцењивање, поготово не од уважених чланова академске заједнице, попут доктора Небојше Стефановића

* А "случај Ковачевић"?

- Једини од председничких кандидата који је у досадашњем току кампање апострофирао тај случај је Саша Јанковић, прошле недеље на РТС-у. Иначе, преговоре са америчком страном на ту тему уопште није водило Министарство спољних послова, већ Министарство правде. Службеници МСП-а који су прекршили закон и омогућили Ковачевићу повратак у земљу, моментално су отпуштени и против њих су поднесене кривичне пријаве. Не видим шта је више од тога могло да се учини када су други, за то надлежни органи државе, преузели случај.

* Будући да сте живели у Њујорку и били на челу Генералне скупштине УН, а кампању за председничке изборе почели сте из Чачка, одакле сте пореклом, да ли се више осећате као Њујорчанин или Чачанин?

- У медијима се ствара утисак да сам дуго живео у Њујорку. Ја сам од 2003, када сам завршио постдипломске студије на Харварду, па до данас, ван Београда провео само годину дана, за време председавања Генералном скупштином УН. Све остало време сам, дакле, био овде и у Србији плаћао порез. Стога, можемо да причамо да ли се више осећам Београђанином или Чачанином, али као и Душко Радовић, који је можда "најбеоградскији" од свих писаца, а говорио је да му је "Чачак на првом месту", јер су му одатле корени. Тако је и са мном, зато смо из Чачка и кренули са званичном кампањом.

(Данас)