Коментар дана | |||
Србија је у Вашингтону понижена као ретко када на међународној позорници |
недеља, 06. септембар 2020. | |
Србија је у Вашингтону јуче понижена као ретко када до сад на међународној позорници. На страну третман који протоколарно више приличи домородачким племенима него сувереним државама, као и запањуће бизарне изјаве медијима (оловке, глуматање по вашингтонским пешачким острвима на тему притисака да се потпише признање, приче о муку у сали док он говори, итд), сама чињеница да је делегација Србије отпутовала у Вашингтон на “преговоре о Косову”, и то без иједног стручњака за међународне односе и институционализоване преговарачке платформе, је нешто што нас уводи у реалне опасности. Тиме је преговарачки процес, вољом Београда, премештен у Белу кућу - чиме је створен преседан за наставак процеса на вероватно за нас најмање повољном терену, без савезника.
На страну и то што потписани “споразум” на ванредно бизаран начин комбинује односе Београда и Приштине са вишедеценијским проблемима на Блиском истоку, правима глобалне ЛГБТ заједнице, америчко-кинеским технолошким трвењима, питањима суверености у избору снабдевања енергентима - што пас с маслом не би појео. Неколико тачака тог “споразума” су директно штетне по наше националне интересе, на више нивоа. Рецимо, Приштина се обавезала да годину дана неће аплицирати за чланство у међународним организацијама. То само по себи не би било лоше, да се Београд није обавезао да престане са кампањом отпризнавања и лобирањем код земаља које још увек нису признале “Косово” да то и у будућности не учине. Приштина се дакле НИЈЕ обавезала да широм света билатерално не лобира, А МИ ЈЕСМО.
За почетак, “Косово” је добило признање Израела, који од једностраног проглашења независности 2008 то није урадио - како то може бити у интересу Србије? Да ствар буде бизарнија, Србија по овом споразуму НАГРАЂУЈЕ Израел за косовско признање премештањем наше амбасаде у Јерусалим - чиме ћемо се придружити (уз новопризнато Косово) само још САД и Гватемали! Да је Вучић у делегацији са собом имао неког дипломату, тај би га упозорио да је и даље на снази резолуција Савета безбедности 478 из 1980, која позива све државе чланице УН да повуку своје амбасаде из Јерусалима. То је у најмању руку контраверзан потез за земљу која инсистира на поштовању неке друге резолуције СБ УН, нпр. 1244. Као и пристајање на свеобухватну дезигнацију Хизболаха као терористичке организације (дакле изједначавање његовог политичког и војног крила), ово је директан прст у око великом броју међународних актера са којима имамо изузетно важне односе - целој ЕУ, Русији и Кини, на пример. Нормализација животних прилика у региону, укључујући економске односе Београда и Приштине, је племенити циљ којем треба тежити у интересу грађана и будућих поколења. Али пут за остварење тога не сме водити преко дилетантнског гажења националних интереса, стварања непријатеља широм света и понижења државе и народа. |