Šta hoće Hajnc Fišer?

Srpskom tragikomičnom trojcu više ništa nije ostalo nego da se grčevito bori za Datum, zbog čega je predsednik Srbije Tomislav Nikolić sebi, ali i Srbiji, pompezno priredio još jedno poniženje, susretom sa tzv. "predsednicom Kosova" Atifete Jahjagom, a svoj si-vi obogatio još jednim slikanjem sa evropskim zvaničnicima i novim nizom besmislenih izjava. Predsednik je u Bratislavi otkrio da Srbija osim evropske nema drugu porodicu, ali, pošto je već očigledno da u toj evropskoj porodici Srbiju i njene lidere tretiraju kao neželjeno pastorče sa popriličnim manjkom inteligencije, u susretu sa evropskim „bratom“ i predsednikom Austrije Hajncom Fišerom Nikoliću je odmah dato do znanja da će pored Kosova, Srbija u daljem tzv. napretku ka evrointegracijama morati da ispuni i niz drugih uslova, poput povratka imovine prognanim folksdojčerima.

Iako su ugovorima iz 1955. i 1980. rešena sva imovinskopravna pitanja vezana za folksdojčere sa austrijskim državljanstvom, predsednik Austrije izrazio je u razgovoru sa Nikolićem interesovanje za povratak imovine austrijskim građanima u Srbiji, oduzetim posle oslobođenja 1945, u skladu sa Zakonom o restituciji, i dodao „da je potrebno da stručnjaci iz obe administracije razmotre Ugovor između Austrije i FNRJ, kojim se Austrija odrekla te imovine još 1955. godine.

Navedenim ugovorom izričito je propisano da tadašnja FNRJ ima pravo na imovinu koja se nalazila na njenoj teritoriji, a austrijska vlada se tada obavezala da obešteti austrijske državljane čija je imovina oduzeta. Novim Ugovorom sklopljenim 19. marta 1980. Austrija se ponovo odrekla svih potraživanja svojih državljana vezanih za nacionalizovanu imovinu, a SFRJ je bila oslobođena svih obaveza prema Austriji i austrijskim državljanima oko isplate bilo kakvih naknada, uz obavezu da isplati 2,4 miliona šilinga paušalno. Zauzvrat, Austrija se obavezala da neće prema SFRJ zastupati austrijska fizička ili pravna lica niti će tražiti bilo kakav zahtev za naknadu.

Mnogo vode je proteklo Dunavom od tada, a vremena su se promenila. SFRJ odavno ne postoji, dok su se države koje su je nasledile utrkivale koja će pre odbaciti tekovine partizanske pobede i komunizma. U slepilu antikomunističke histerije namerno ili slučajno nije se razmišljalo da će jednog dana doći na red i preispitivanje međunarodnih ugovora koje je potpisala bivša država, a da će se insistiranjem na stavu o komunistima kao najvećim zločincima, otvoriti vrata i za prevrednovanje uloge i sudbine nemačke i mađarske nacionalne zajednice u vreme okupacije. Njihova sudbina jeste bila surova, ali njihova stradanja, progon i zaplena imovine sprovedeni su širom Evrope na osnovu stava o kolektivnoj krivici za svirepe zločine sila Osovine i njihovih saveznika, koji je preovladao kod sila pobednica u ratu.

Sedamdeset godina posle rata sve je prisutnija revizija istorije i težnja da se Nemačka i njene saveznice oslobode balasta nacizma, i s tim u vezi se između ostalog pojavio stav da rešavanje pitanja progona i povratka imovine treba posmatrati kroz prizmu ljudskih prava, čime bi i države naslednice SFRJ dokazale svoj demokratski legitimitet. Austrija je na tom principu zaključila ugovor o odšteti sa Hrvatskom što je bio jedan od uslova za podršku Beča članstvu države u EU, a iako ugovor, koji je pre 7-8 godina digao veliku prašinu u Hrvatskoj, do sada nije primenjen, stupiće na snagu 2015, kada će Hrvatska početi da vraća imovinu ili plaća odštetu državljanima Austrije u toku narednih 20 godina.

Ako Srbija i dalje bude insistirala na evrointegracijama, i na tesnom „prijateljstvu“ sa Nemačkom (i Austrijom), ne treba sumnjati da će Beogradu vrlo brzo kao uslov biti zvanično isporučen isti zahtev. Na području Srbije, ovi zahtevi su aktuelizovani poslednjih godina pokretanjem rada nemačkih udruženja, koji su izričito protiv sadašnjeg srpskog zakona o restituciji, koji po njima i dalje sadrži "princip kolektivne krivice", dok je predsednik Nemačkog narodnog saveza Rudolf Vajs prošle godine najavio oštru kampanju protiv tog zakona i rekao da će Nemci tražiti da im se vrati imovina koja je oduzeta nakon Drugog svetskog rata, koja je po njemu u Srbiji procenjena na 32,5 milijardi evra. Pored Austrije i Nemačke, problem sa imovinom se takođe može pojaviti i sa građanima Mađarske.

Povraćaj imovine prognanih folksdojčera trenutno služi samo kao novi politički pritisak na Srbiju, a strani državljani imaju malo šanse da nešto dobiju, s obzirom na sadašnji Zakon o restituciji. Ipak, sa ovakvom vlašću ko može da garantuje da jednog dana Srbi naseljeni posle rata u Vojvodinu neće morati da napuštaju svoje kuće ili da plaćaju kiriju nemačkim vlasnicima?