Политички живот | |||
Процес интеграција Србије у ЕУ враћен на почетак? |
среда, 12. фебруар 2020. | |
Наставак евроинтеграција Србије ће бити дуго и мучно напредовање ка чланству у Европској унији немачког народа. Одмах након спроведеног Брегзита, распала ЕУ је Србији послала свог „невероватно непристојног“ комесара да Вучићевом режиму јави: разбили се лончићи и пуј-пике не важи. Дводеценијски процес српског путовања у „ЕУ која нема алтернативу“ враћен је на почетак. Ich will den Tag noch einmal leben, will die Sonne nochmal sehen
Will den Regen und den Wind noch einmal spür'n Ich will die Liebe nochmal geben, will den Hass noch mal erleben Will die Leiden und den Schmerz noch einmal fühl'n[1]. Rockwasser, Noch Einmal Чим су се из Брисела искрцали Енглези, у Београд је похитао комесар за суседство и проширење ЕУ Оливер Вархељи. Њега су европски медији прошле године дословно назвали „невероватно непристојним“, јер је у дипломаатском опхођењу познат по псовкама, дрању и другим грубостима. Поменутим медјима је познато и да је Председник Р. Србије поздравио Вархељијево именовање на високу функцију ЕУ. Дирљиво је како су домаћи медији забашурили чињеницу да Србија на путу у ЕУ враћена на почетак тог пута. Високи представник Европске уније која је управо почела да се дезинтегрише, обећао је да ће у процесу интеграција Србије у Европску унију немачког народа према Србији бити примењена или технологија отварања и затварања преговарчких поглавља или „нова метолологија“. Нацрт којег је поднео Вархељи уместо преговарачких поглавља има „кластере“, „личне заслуге“ и „позитивне и негативне последице“. Нацрт садржи и могућност да се финансирање из ЕУ фондова „прилагоди наниже“, чиме се српском режиму ставља у изгелед да крња ЕУ може и да јој не да милостињу које јој је обећала. У ствари, комесар је био директан, а његове речи је пренела РТС: „Суспензија фондова је једна од санкција, као и поновно отварање преговора у поглављима која су већ затворена или суспендовање преговора“. Ваљда је у оквиру „нове методологије“ Вархељи навео да „Србија не може у ЕУ без добросуседских осдноса са свима у региону укључујући и Косово“. Али, по Вархељијевим речлима, „Србија није обавезна да се прикључи новој методологоији“. „Нова методологија“ коју је представио Вархељи темељи се на речима које је он назвао „принципима“, а више звучи каофразеологија: „кредибилност, предвидљивост, динамика и политичко вођство“. Председник Србије је рекао да према оваквој методологији има „симпатије“. Међутим Нацрт који садржи „нову методологију“ интеграција Србије у Европску унију немачког народа нашој јавности није стављен на увид. Најзад, Вархељи је изјавио нешто сасвим необично, што сасвим противуречи смислу онога ради чега је дошао у Србију: „Не могу се наметати нова правила земљама које су већ у процесу“. Иако су Вархељија веома лепо и с пуно повоерења према „новој методологији“ дочекали Председник Р. Србије, Председница Владе, министарка за европске интеграције и други високи званичници владајуће странке министар спољних послова Ивица Дачић није био заинтересован за нову методологију. Њега је у сусрету с Вархељијем занимало запто ЕУ ћути о ситуацији на Космету и у Црној Гори. Да ли је знао да се ни у једном „кластеру“ Нацрта којег је донео Вархељи Косово и Метохија уопште не помињу? Србија која се хронично задужује и где се све теже подноси запослење у реалном сектару приватизоване привреде, у задњих десет година је од ЕУ добила две и по милијарде евра помоћи. Србији су управо обећана средства ИПАП и ИПАРД помоћи. Ради се о средствима од 211 милиона евра која ће бити уложена у буџет Р. Србије. Овим је Европска унија немачког народа обећала средства владајућем режиму чији главни корисници ће бити запосленици на државном послу. У низу набројаних наменских целина научно-образовни пројекти „Хоризонт“ и „Еразмус“ ипак нису најмање ставке. Још мања средства намењена су за решавање проблема природних катастрофа. Дакле, сав онолико слављени и хвљени труд око „отварања поглавља“ у преговорима са ЕУ претходних година више нема никаквог смисла. Од остатка ЕУ (Европске уније немачког народа) српски режим ће и даље добијати добијати милостињу, а ако по мишљењу Берлина не буду добри, биће мање милостиње од Брисела. Њих тамо Србија као чланица уније не занима у смислу сувереног субјекта ЕУ, већ искључиво као део конгломерата званог „Западни Балкан“ и као депо за илегалне мигранте које немогу да интегришу. У Европску унију немачког народа нас неће примити ако се не измиримо са комшијама које и онако неће да се измире са нама, већ хоће продубљују комшијску свађу у недоглед. Значи никад. Зар да верујемо да је без Велике Британије ЕУ још европскија Европска унија? Да ће „Западни Балкан“ бити још европскија Србија? Једини преостали смисао евроинатеграција Србије у ЕУ је да се кроз ИПАП и ИПАРД програме и даље награђује режим за верност бесмисленим, а штетним евроинтеграцијама. У српском језику реч којом се назива ова поајва назива. Знате ли која је то реч?
[1] Желим да живим дан поново, желим поново да видим сунце / Желим да поново осећам кишу и ветар / Желим да поново водим љубав, желим поново да доживим мржњу / Желим да поново осетим патњу и бол. |