уторак, 13. септембар 2022. | |
Жао ми је што нисам добио прилику одмах да одговорим. Ипак, сада, срећом могу да извучем неколико поенти. Без обзира на то што сте се ви, господине Вучићу, вероватно трудили да оставите утисак толерантности, ја нећу одговарати на оно што је, рекао бих, ипак било непримерено и некоректно - нападе и увреде. Ово је исувише важна тема да бисмо се вређали или да бисмо се неозбиљно и неодговорно расправљалли зарад прикупљања поена за једну или другу страну, премда сте на мој рачун изрекли много тога неистинитог. Зато хоћу само да исправим две чињенице, односно, реагујем на једну неистину и једну полуистину које су изречене. Дакле, у питању су ствари које немају везе са мном или критиком мојих политичких пријатеља или савезника. Прво се тиче полуистине да су претходна влада и Борко Стефановић прихватили аминистративни гранични прелаз на Јарињу и Брњаку. То је тачно. Међутим, постоји једна допуна том податку, а то је да је ова, ваша влада, односно влада ове већине, то имплементирала, иако је обећавано супротно. Дакле, имплементирала је ова влада и то уз велике отпоре Срба и тадашњих лидера Срба на Косову и Метохији. Имам пред собом закључак Владе од 6. децембра 2012. године, ког је потписао председник Ивица Дачић, где се говори о изради тих прелаза. У тачки 3 експлицитно се каже: "Влада сматра да је постигнут договор у складу са ставом Европске уније о статусу неутралности и да не прејудицира коначно решење статуса". Ту је и тачка 5: "На административним прелазима Јариње и Брњак неће бити наплате царина и других дажбина за робу намењену северном делу Косова и Метохије". А те царине се наплаћују. Друга изречена ствар, која је још опаснија и проблематичнија, јесте ваше констатовање да је било упада РОСУ и пре вашег доласка на власт и навели сте јул месец 2011. године. Да. Али то је био једини случај и знамо како се то по њих лоше завршило, господине Вучићу. Дакле, хоћу да кажем да је то чињеница, свиђало се то вама или не. О одговорности претходних власти можемо говорити и овако и онако, а ја стварно нисам неко ко ће то да брани. Но, чињеница је да тада РОСУ, односно приштински специјалци, нису могли овако да вршљају по Северу. Ви кажете како сте сада много ојачали државу, и војно и економски и политички. Па, како смо је ојачали када нам се сада свако мало, сваких неколико недеља, дешавају овакве ствари? Ви дижете борбену готовост, праве се специјалне емисије по телевизијама, па се малтене чини као да је почело ратно стање, а онда се повучемо. Потом ви најавите неке као оштре мере, које ћете саопштити не зна се када, па онда то опет пролонгирате. То је просто чињеница.
Ево, ја вас господине Вучићу, најљубазније питам, а заиста сам био најкоректнији могући - шта бисте ви, лично ви, некада, као представник, или шеф и лидер опозиције рекли на такву ситуацију? Шта бисте ви рекли за Бриселски споразум? Не ви онај некадашњи, па да кажете: "Ја сам се променио" (мада и то може да стоји као питање), него ви, овакав какав сте сада. Да пред собом имате Владу која је потписала споразум попут Бриселског и онда се испостави да шест тачака, односно све што се тиче Срба из тог споразума, није испуњено, а власт нека је применила све што је било до њих – шта бисте рекли? Зар не бисте грмели овде толико да се нико други не би могао чути од вас? (Узвратићу вам комплимент и кажем да сте вешт говорник – али, наравно, имате и све могуће ресурсе, чиме се још појачава ефекат тих ваших говора, а и тешко је добити прилику да вам се одговори.) Дакле, шта бисте ви рекли? Како бисте ви грмели? Како бисте их називали - да ли издајницима или неспособњаковићима, сами одаберите израз - да шест година неки споразум стоји потписан, а да сте од свих тачака ви, односно ваша влада, испунили све, а ови други ништа? Ви сте, господине Вучићу, 25. августа 2015. године честитали грађанима Косова и Метохије после, условно речено, другог Бриселског споразума, споразума са Исом Мустафом. Цитирам ваш твит: "Мислим да наш народ на Косову и Метохији има разлог за задовољство. Постигли смо добре споразуме. Вечерас се успоставља Заједница српских општина". То су ваше речи тог 25. августа 2015. године, да се успоставља Заједница српских општина, а Марко Ђурић је тада изрекао оно чувено 5:0, односно како смо их "победили са 5:0". Сада је 2019. година, што значи да је од тада прошло још мало па четири године. Нема ни З од Заједнице српских општина. Наравно да су за то одговорни они. Али, морам да вас питам - зар нема и ваше одговорности за то што је до тога дошло? Зар не би било у реду да, на неки начин, самокритички кажете: "Погрешио сам", "Преварили су ме", или, пак: "То је цена коју морамо да платимо"?
Без обзира на све разлике међу нама, немојмо, господине Вучићу, да нам се догоди да та “Заједница спрских општина” на крају буде нека врста компензације за правно-обавезујући споразум. Просто вас питам, скрећем пажњу и пријатељски упозоравам да не дозволите да нам нешто – што је њихова стара, неиспуњена обавеза – понуде, то јест, буде понуђено као компензација за потписивање правно-обавезујућег споразума. И друго. Ви сте овде пуно и ефектно причали о много тога. Али, ја нисам чуо, или барем не довољно јасно, о томе да ли постоји шанса и под којим условима је Србија спремна да прихвати столицу за "Косово" у Уједињеним нацијама.
Изјаве које сте ви, па и господнин Дачић, давали тим поводом су увек мало неодређене. Ви кажете: "Ми нећемо без икаквог договора...", "Ми нећемо да признамо једноставно проглашену независност, ако не добијемо неку компензацију". Шта може бити компензација за признање независности Косова и Метохије? Шта може бити компензација? Да ли је ова подела, односно ово разграничење, да ли је можда то компензација? Дакле, најдобронамерније кажем, ако смо погрешили као држава, односно ви као власт, једном - немојте да погрешимо поново. Можемо се ми препуцавати. И ви можете врло ефектно, уз медијске ресурсе које имате, одговорност пребацивати на опозицију. Али ми овде причамо о северу Косова, господине Вучићу. А чињеница је да нити су Срби на Северу КиМ пре били овако немоћни као што су сада, нити је РОСУ могао овако да вршља, нити су наше позиције биле оволико лоше.
Ја не спорим могуће добре намере оних овде који су потписали или подржали Бриселски споразум. Но, зар се, током свих ових година, нису стекли услови да кажете свим "пријатељима" Србије, као што сте и најављивали више пута: "Доста је било! Нема смисла да се на овакав начин односите према једној сувереној и независној држави". На крају крајева, причате о силним пријатељима, а као што видите, када у кључним стварима треба подржати Србију, онда тих пријатеља, бар ових европских пријатеља, нешто и нема. Остају ови руски, али њихов је утицај, наравно, лимитиран. Зашто се стиче утисак да, као да сте овде, свесно или несвесно, припремали људе и јавност – на шта? На компромис. Да, али који компромис? Као да су се сви, или барем већина говорника уз ретке изузетке, трудили да објасне како отприлике Косову нема спаса, да не можемо да га сачувамо, а, то су ваше речи: "Неће нам дати ништа, чак нам ни поделу не дају". И за то сте окривили неке неодговорне факторе у земљи и иностранству. Да ли је заиста могуће, најпре да је да је то платформа, коју нисмо чули - да је план разграничење? Ивица Дачић, чије изјаве имам овде, дословно једног дана, 19. фебруара, каже: "То јесте платформа", а онда 20. фебруара каже: "Разграничење с Косовом није званичан предлог, него идеја државних званичника". У два дана, две различите изјаве. Да ли је то заиста наш предлог? Да ли је то тајни план? Или није? Уосталом, ви сте рекли да су тај "план" одбили и грађани Србије, мислећи вероватно на резултате анкета, а с друге стране, да јавност и међународни фактори не прихватају поделу.
Када сам рекао: "Не бранимо ми Косово, него Косово брани нас", на то се овде нико није осврнуо. Али то није била само фраза. Зашто? Не само из симболичких, историјских и свих могућих разлога и значаја Косова и Метохије за српски народ и српски идентитет, него и из врло реалних, практично-политичких разлога. Ако се реши проблем Косова и Метохије на начин на који то хоће западни део међународне заједнице, одмах ће нам отворити питање Републике Српске. И ви то знате, вероватно, једнако добро као и ја. Па, није ли онда боље да затегнемо овде у границама својих могућности, не лупајући у ратне бубњеве, али не попуштајући и не дозвољавајући да дамо више него што се мора‚ не пристајући на то?
Да ли ви верујете да постоји иједан посланик у британском парламенту који би прихватио независност Фокланда – или Малвини – од британске круне? А шта значи Косово Србији, а шта су Фокланди за Велику Британију? Без обзира на све разлике, ниједан једини битански посланик не би то прихватио. А код нас се, под различитим изговорима, заправо провлаче, а и овде смо их чули и јуче и данас, предлози како је Косово и Метохија баласт којег се треба ослободити. Дакле, завршавам: Да ли је Резолуција 1244 на снази? Да ли је ова скупштинска резолуција од 13. јануара 2013. године на снази? И, о чему ћему ми овде гласати, на крају крајева? Да ли постоји неки документ о којем се гласа, или само гласамо о вашем усменом извештају? Да вам нећемо, можда, овим гласањем дати опет зелено светло и мандат за неке даље преговоре на основу платформе за коју нико од нас није чуо, нити српска јавност зна шта се у њој налази? Значи, теоретски, могуће је уназад подржати извештај о претходном раду, али не схватам да то може бити и мандат за будуће активности и будуће преговоре. Хвала. Видети још: |