Ивица и марице

Г. Дачићу, ово обраћање нема везе са резултатима Ваше владе у првих сто дана. Нема везе са задуживањем Србије сваке секунде за 143 евра. Нема везе са аболирањем Драгана Џајића пар дана пред дерби, који се, гла чуда, завршио оним резултатом за који кладионице дају највеће квоте.

Није мотивисано помиловањем неколико хиљада преступника. Није мотивисано ни отказивањем Параде поноса чиме сте доказали да сте неспособни да обезбедите сигурност грађанима и омогућите уставом загарантовану слободу окупљања. Повод за обраћање Вама јесте Косово и Метохија.

Зашто, г. Дачићу желите да од нестатусних преговора започнете статусне преговоре? Да ли Вас треба подсећати да је ваша политичка опција добила нешто више од 560 000 гласова, дакле ни 18%, и да Вам то не даје легитимитет да промовишете своју стару идеју о подели Косова као одрживом и трајном решењу, нити вас легитимизира као националног представника у процесу историјског помирења Срба и Албанаца.

Г. Дачићу, то могу да раде једино лидери који су готово плебисцитарно изабрани народном вољом, а ви сте своју политичку позицију зарадили постизборном математиком, задовољењем и сопствених и напредњачких и бриселских амбиција.

Надам се да сте схватили да Ваше политичке играрије могу да заварају само Ваше бирачко тело, али када се неозбиљне изјаве дају са државничког места, оне имају сасвим другу тежину и последице истих не осећају само чланови Ваше партије, већ сви грађани Србије.

Да ли су Вас обавестили да је фраза „територијални интегритет Косова“ како је наведено у европској стратегији за проширење била заправо један врста демарша Вама да озбиљно схватите упозорење да је завршено са променом граница на Балкану.

Неке од тих повучених граница имају међународни карактер, а само је статус једне границе двојак, једна страна је сматра за државну, а друга за административну, али је то граница коју су повукли и коју гарантују они који су јако осетљиви чак и на најаве мешања у аксиоме који важе на простору западног Балкана.

Ако и оставимо међународни фактор по страни (што је немогућа мисија), да ли су Вам прочитали Устав и његову преамбулу која каже да сте у обавези да штитите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољашњим односима?

Наравно да Ви имате легитимно право да поделу сматрате за највећи државни интерес, али, да поновим, тај интерес нисте усагласили са осталим државним институцијама, нити сте за тај свој став добили подршку грађана па са тим у вези немате право да угрожавате пут Србије у ЕУ својим политичким акробацијама.

Са друге стране, како не можете да предвидите, као особа која је завршила Факултет политичких наука са највећом оценом, замку коју Вам Ваши коалициони партнери још на почетку мандата спремају.

Сетите се Вашег прошлог мандата као министра унутрашњих послова. Сетите се како сте хитно дали изјаву поводом хапшења Радована Караџића да у тој операцији нису учествовали људи из Вашег министарства, да је то дело БИА која је, по новом организационом устројству у директној надлежности председника државе.

Тада сте се вешто спасли негативних политичких поена и после научене лекције током свог мандата бавили се црвеним пасошем, личним документима, безвизним режимом, зимским гумама, организованим криминалом…

Све оно што сте радили, а што је резултирало дуплирањем изборног резултата, сада сте препустили Александру Вучићу.

А Ви сте преузели на себе да подигнете бриселске преговоре на виши ниво.

Да ствар буде још гора, дозволили сте да вам се врућ кромпир још додатно подгреје од стране председника државе који је одбио сваку могућност да се састане и рукује са Хашимом Тачијем (иако му је клопка спремана током заседања Генералне скупштине УН-а) и то из разлога што Змија има руке упрљане српском крвљу и један четнички војвода који држи до себе, као и до свог кума, такву бламажу себи не сме да дозволи.

Али сте зато ви мање гадљиви од председника, или су Вам руке већ толико прљаве да се нова прљавштина неће ни приметити?

Шта год да је у питању, не разумем Ваш пристанак да своју главу мирно ставите на пањ, али оно што сигурно немате право да самостално радите то је да од техничких преговора правите статусне.

Бриселски преговори, г. Дачићу, јесу нестатусни, под координацијом су Европске уније и одобрени од стране ГС УН и од СБ УН.

Статусни преговори вођени су пре неколико година под окриљем Уједиљених нација, а мандат је поверен специјалном представнику ГС УН Мартију Ахтисарију.

Решење тих преговора није добило легалитет новом резолуцијом СБ УН, али је добило легитимитет и ГС УН и већина чланица СБ УН, као и ЕУ и албанске стране па је у складу са тим почела примена тог решења, односно надгледане независности Косова.

Ове године, управо у години вашег премијеровања, "Скупштина Косова" изгласала је прекид надгледане независности и јасно показала да је питање статуса за њих решено.

Да ствар буде још гора, преговоре о статусу не жели готово ниједна велика сила, па ни Русија.

Нема ни најаве о могућности сазивања неке међународне конференције на којој би се о овом проблему разговарало.

Једино што је извесно јесте чињеница да ће се у Бриселу преговарати о статусу Севера Косова, о српским паралелним институцијама и о низу техничких питања, као и о будућем односу Србије и Косова.

Предлажем Вам да свој евидентни политички таленат употребите да нађете што бољи предлог за постизање добросуседских односа Србије и Косова (модел две Немачке, ирски модел, статус јужног Тирола…) којим би био заштићен уставни поредак Србије и ослобођен њен пут ка ЕУ.

Мој предлог би био да формирате тело које би објединило све три гране власти.

То тело би сачињавали председник, премијер (извршна власт), Одбор за Косово и Метохију (законодавна власт, представници позиције и опозиције), као и судијеУставног суда (судска власт, јер предлог мора бити у сагласности са Уставом Србије).

Једино са таквим политичким консензусом можете доћи до озбиљне државне платформе за решавање косовског проблема.