"Guzi" kao najnoviji spasitelj Srbije

Nema sumnje da je internet izuzetno korisno čudo savremenog doba. Kad želite da se o nečemu obavestite ili samo proverite ono što ne znate sasvim pouzdano, dovoljno je da “otvorite” Gugl ili Krstaricu ili neki treći izvor i pronađete gotovo sve podatke o bilo kojoj poznatoj ličnosti ili oblasti. Tim putem doći ćete i do činjenica koje štampa i televizija ne saopštavaju, koje možda ne skrivaju namerno, ali ih, ipak, iz nekih njima znanih razloga - izostavljaju, te će vam ostati nepoznati ukoliko se sami ne postarate da dođete do pravih podataka.

Slično možete proći – ako se oslonite isključivo na naše medije - i u slučaju najnovijeg savetnika prvog potpredsednika Vlade Srbije, pedesettrogodišnjeg g. Alfreda Guzenbauera, u rodnoj mu Austriji poznatog po nadimku Guzi.

Za ovog austrijskog najpre državnika, a onda i biznismena, govori se i kako je svojevremeno lobirao za priznavanje albanske republike na Kosovu, a što je, po njegovom dolasku u našu zemlju, kod mene, kao tipičnog Srbina Balkanca, izazvalo i nedoumicu i mučninu. Za lobiranje sam prvi put čuo pre nešto više od dve decenije (što samo pokazuje koliko sam u zaostatku za događajima u svetu), a kad je kao srpski lobista pomenut g. Guzenbauer, prosto nisam znao šta da mislim. Prijatelji su me tešili objašnjenjima kako je lobiranje samo posao kao i svaki drugi, i da ni Guzenbauer ni svi ostali koji su se dosad zalagali ili to i danas čine da se Kosmet odvoji od Srbije, ne postupaju tako što nas mrze, već samo savesno obavljaju posao za koji su dobro plaćeni. Isti je slučaj i sa odnosom plaćenog ubice prema žrtvi koju se sprema da ubije. On nema ništa protiv nje, ima jedino obavezu da ispuni obećanje dato naručiocu zločina.

Zašto ne mogu da na isti način razumem i angažovanje g. Guzija, čiji je glavni zadatak da popravi lošu sliku Srbije u svetu, pitaju me prijatelji. Zašto ne verujem da će se on pošteno truditi da opravda novac koji će dobiti od naše Vlade, odnosno, građana Srbije? Naposletku, zar mogu da prenebregnem činjenicu da je Guzenbauer član Madridskog kluba koji broji preko 80 bivših predsednik država i vlada, a čiji je cilj da se jača demokratija u svetu? Sva ova pitanja postavljam i sam sebi, a odgovore ne znam.

Alfred Guzenbauer, doktor političkih nauka, bavi se politikom od najranije mladosti. Sve do 2008. bio je neprestano zaposlen u Socijal-demokratskoj partiji Austrije, a koju je i vodio kao predsednik od 2000. do 2008. godine. Pošto je ta stranka osvojila najviše glasova na parlamentarnim izborima 2006, on je, kao njen predsednik, postao kancelar Austrije januara 2007, i odmah po stupanju na dužnost izazvao proteste u zemlji zbog neispunjavanja predizbornih obećanja. Protestima su se postepeno priključivali i članovi Socijal-demokratske stranke, te je on sredinom 2008. smenjen sa mesta predsednika stranke, a na mestu kancelara zadržao se do kraja iste godine. Bilo je to, kako je zabeleženo u štampi, najkraće obavljanje dužnosti kancelara Austrije od Drugog svetskog rata naovamo.

Posle završetka karijere kancelara i političara, 2008, g. Guzenbauer se potpuno posvetio svetu biznisa (u kome nije bio nepoznat i odranije). U njemu se sve dosad prilično isticao, a i danas se ističe. Tako je, recimo, kanadska firma “Gabrijel Risorsiz”, u kojoj i najnoviji srpski lobista ima udela, došla na zamisao da u Rumuniji otvori najveći rudnik zlata u Evropi. Kako kompanija za dobijanje zlata iz rude namerava da koristi cijanid , što neizbežno dovodi do težih posledica po okolinu, stanovništvo se s razlogom protivi ovim radovima. Ipak, “Gabrijel Risorsiz” se zasad mnogo ne potresaju zbog negodovanja demonstranata, već očekuju da im rumunske vlasti izdaju dozvolu za otvaranje rudnika.

Najnoviji savetnik u Vladi Srbije bio je svojevremeno i konsultant u banci Hipo Alpe Adrija, koja je imala filijale širom Balkana, pa je, tako, između ostalog, za vreme rata u Jugoslaviji 1991-95. omogućila Hrvatskoj da preko nje kupuje oružje. Banka se najpre brzo širila, a zatim naglo propala, te je Vlada Austrije morala da je nacionalizuje kako bi je spasla od bankrota.

Postoje i sumnje da je banka Hipo Alpe Adrija sarađivala i sa neuhvatljivim Darkom Šarićem, kome je omogućila da kroz građevinski objekat u Beogradu (čiji je suvlasnik bila sama banka) opere 100 miliona evra, a sve to u vreme kada je g. Guzenbauer bio njen ekonomski savetnik.

Prema podacima sa neizbežnog interneta, Guzenbauer se od juna ove godine nalazi pod istragom zbog odavanja poverljivih podataka predsedniku Kazahstana, Nursultanu Nazarbajevu. On, razumljivo, ne priznaje da je optužba tačna, ali i ne krije da je već više godina plaćeni savetnik predsednika koji se dobro učvrstio na prestolu, te vlada Kazahstanom neprekidno od 1990. godine, a i vladaće još bar do 2016, kada mu ističe sadašnji mandat. Što, opet, nimalo ne smeta njegovom savetniku iz Austrije da hvali Kazahstan kao zemlju koja može da služi za primer drugima.

Dolazak na mesto savetnika u Vladi Srbije g. Guzenbaueru, ipak, nije prvi posao u vezi sa našom zemljom. On je, naime, juna 2010. godine postao predsednik upravnog odbora”Štrabaga”, najveće građevinske firme Austrije. “Štrabag” je 2011. godine bio umešan u korupcijski skandal sa ”Železnicama Srbije”, što, opet, uopšte ne znači da je taj slučaj austrijskoj firmi nešto naudio. “Štrabag” i danas gradi po Srbiji, u kojoj je prošle godine ostvario prihod od 72 miliona evra. A, kako se sasvim prirodno može očekivati, verovatno ni ove i sledećih godina, i uz najnovije angažovanje svoga predsednika upravnog odbora, neće lošije proći.

Samo zvanje savetnika verovatno je prilično složeno i odgovorno, ali ja ga pamtim na sasvim drugi način. Pre više godina, moj poznanik Mirko S-ković,  inače, sportski novinar, po odlasku u penziju postao je  savetnik u jednom listu. Kad sam ga upitao šta, zapravo, radi, on mi je s osmehom odgovorio: “Ništa!” “Kako:ništa!”, začudio sam se. “Lepo”, objasnio  je, “pametne nije potrebno savetovati, a budale – ne vredi!”              

Što se pak građana Srbije tiče, kojima teško da i sam Gospod Bog može pomoći, njima ostaje samo da se nadaju kako im je prvi potpredsednik Vlade u gospodinu Guzenbaueru i njemu sličnim savetnicima našao – spasioce.