Bajka o Peščanom čoveku

Već barem dva veka majke dece u anglosaksonskim zemljama svoje mlade plaše pričama o „Peščanom“ čoveku koji će im doći ako su bili nevaljali. Po tim pričama, „Peščani“ deci baca pesak u oči od kojeg ona sklapaju kapke i ulaze u san a, kako kažu, tragovi tog peska nalaze se ujutru u uglovima očiju. To biće od peska, ili sa vrećicom peska je moglo da deci tokom noći uzme vid, ili da učini da se dete više nikad ne probudi. U osamnaestom veku je čak spevana dečija molitva, koju su ona izgovarala pre spavanja, da ih „Peščani“ ne bi uzeli. „Peščani“ (Sendmen) je u dvadesetom veku postao i bitan deo pop kulture, spomenut je u mnogim pesmama (najpoznatiju izvodi Metalika), a na velika vrata stripa i filma ušao je kroz istoimeni negativni karakter u Spajdermenu.

Naši Balkanski Peščani izgleda imaju istu funkciju. Pre svega, i oni izgledaju kao bića iz bajke, ili neke druge dimenzije, sa nekog mesta gde važe druga pravila koja se teško zemaljskom pameću mogu objasniti. Kao što se ne znaju koji su pokretački motivi Sendmena, niti su oni za priču bitni, tako se ne zna ni odakle našim Peščanim ljudima motiv da rade to što rade. A rade isto što i Sendmen. Prvo nam bacaju prašinu u oči, da ne bismo videli šta se dešava i da bi nas uspavali, a onda pokušavaju da nam u snu, dok sanjamo lepe evropske snove, uzmu deo nas, ono što smo bili pre nego što su nas uspavali.

Isto kao i mitološki Peščani čovek, i Peščanik ne postoji ako se o njemu ne priča. Ako deca prestanu da veruju u opasnog Peščanika, ako on više nema čime da ih plaši, on gubi smisao i nestaje, zauvek se vraća u tamu iz koje je nastao. Sa njim nestaju i fondovi, sav novac, položaj u društvu, uticaj i moć. Da se to ne bi desilo, a u trenutku kad rejting emisije opasno padne, poželjno je smisliti neku aferu koja bi skrenula pažnju javnosti na to da Peščani još postoji. U Srbiji je (provereno više puta) najbolji način za privlačenje pažnje igranje uloge žrtve. Takozvani NGO sektor (ili grupa bajkolikih osoba koje stupaju iza Peščanog) odavno je postao stručnjak za to. Kad god se nekoj LGBT osobi pokvari frizura u Srbiji, kad god nekom novinaru urednik ne objavi tekst, kad god neka kuca dobije manje prava nego čovek, oni smatraju da su pozvani da izvrše pritisak na javnost, policiju i sudstvo, najčešće tražeći prava koja im i inače pripadaju kao i svim ostalim, manje posebnim građanima.

Zna Peščani šta radi. Ako neko u tri dana polomi nekome automobil, ometa mu radio emisiju i sruši mu sajt, onda je u pitanju zavera. Zavera podrazumeva tajno udruživanje više ljudi zbog ostvarenja jednog cilja. U ovom slučaju, za ostvarenje tog zadatka, ti ljudi bi morali da imaju više specijalnosti. Ne mogu isti ljudi da razbiju nekome auto, a da popodne rade na rušenju sajta i ometanju frekvencije. Dakle, morao bi da postoji neko ko je u stanju da razlupa kola, neko ko je stručnjak za radio vezu i neko ko zna da obori sajt. A ako se na jednom mestu, zbog jednog cilja okupi toliko ljudi, onda izgleda kao da je taj cilj mnogo bitan. Navodna važnost postaje još veća kad neko od tih „Peščanih“ izjavi da su izvršitelji takvih napada zapravo ljudi koji su povezani sa državom. Ne mislim da je nemoguće, samo mislim da je teško izvodljivo i da bi za samo pokretanje takve akcije morao da postoji mnogo jak i veliki razlog. A siguran sam da Peščanik nije toliko bitan razlog. Nije ta emisija ni toliko slušana, ni toliko uticajna, niti ona toliko smeta „državi“ da bi se protiv nje organizovala takva zavera.

U izveštajima o incidentima propušta se da se pomene da napad na automobil nije izveden nekom kamenicom, štanglom ili bezbol palicom, nego je kao „oružje“ upotrebljen drugi automobil. Dakle, neko je na parkingu jednim automobilom udario u drugi i to je onda proglašeno za napad u kojem su napadači, iz zle namere, toliko mrzeći Peščanog, uništili i svoj automobil samo da bi napakostili napadnutom. Što se tiče napada na sajt, malo je čudno da neko napadne i obori sajt, a da nakon toga vlasnici ne vrate stari sadržaj, nego na njemu objave patetičnu poruku (u fontu koji je kao otkucan na pisaćoj mašini, romantičarsko-revolucionarnog izgleda) u kojoj stoji kako im je, eto, samo ta poruka preostala kao jedini način da dopru do svojih vernih obožavatelja. Nelogično je, jer, ili vlasnici imaju pristup sajtu i svojoj adresi, ili to nemaju. Ako tekst stoji, očigledno je da je napad prošao, i da imaju pristup. Onda je logično zapitati se zašto ne vrate stari sajt, umesto što nekoliko dana drže taj tekst koji kao da je napisan iz duboke ilegale u koju ih je neko prognao.

Uskoro počinje turneja Peščanika po Srbiji. Mora to nekako da se najavi. Da se podigne prašina. Pardon, pesak.

http://slogovanje.googlepages.com/