Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Сребренички маркетинг |
недеља, 12. јул 2015. | |
Удружење ,,Мајки Сребренице и Жепе'' (десет хиљада мајки чланица) основано је 1996. године, са идејом да се учествује у расветљавању судбина несталих у Сребреници и Жепи. Временом, та хуманитарна и људска идеја проширила се, и Удружење од тад организује или учествује на међународним конференцијама, округлим столовима и панелима, гостује по државама Европе. На њихову идеју и иницијативу, први посмртни остаци су премештени у Поточаре 2003, а те године је и отворен Меморијални центар. На њиховом сајту стоји да је на њихов захтев усвојена Резолуција о Сребреници, коју су ,,Европском парламенту у Бриселу предале чланице удружења лично'' [1]. Да ли неко стварно верује да може да нас убеди да су средовечне госпође из Сребренице, неке од њих и баке, које су се пре рата бавиле штрикањем џемпера и хеклањем столњака, након рата напрасно, саме од себе постали маркетиншки стручњаци, експерти за међународно право и политику, способни да организују и воде међународне конференције и панеле? Жене у црном, које често сарађују са ,,Мајкама Сребренице'', настале су 1991, одмах након почетка рата у Словенији и Хрватској. Ове године, поводом Сребренице, организовали су међународну тродневну бициклистичку туру од Београда до Сребренице, сценску акцију ,,Сребреница – камен спотицања за Србију'' и активности на трговима сваког града кроз којег прођу до Сребренице. Поред тога, уз друге организације, налазе се на списку оних који подржавају акцију ,,Седам хиљада'' [2]. Ако неко још сматра да су ово минорне и безазлене активности, требало би да се зна да ће сваку од њих пажљиво забележити неки од страних медија. Треба рећи и да је идеја ,,Седам хиљада'', по којој су хиљаде људи требало да легну испред Скупштине, добар маркетинг, ма како да су циљеви накарадни. Свет би обишле слике са протеста, чак и више него са недавног (који је можда и био узор и инспирација) протеста у Немачкој, када су испред Парламента на пољани направљени вештачки гробови. На протест је дошло пет хиљада демонстраната носећи ковчеге, а све то да подсете на хиљаде миграната страдалих у Медитерану [3] Велика Британија је прва држава која је почела да обележава Сребренички меморијални дан, 2013. године, на иницијативу организације Remembering Srebrenica [4]. Та организација је прилично активно везана за БиХ. За Британце организују бесплатне посете ,,Лекције из Сребренице'', на којима ,,делегати'' који се пријаве бораве у Босни, посећују Сребреницу, разговарају са преживелима ,,геноцида'' и Мајкама Сребренице. Претходно је само неопходно да делегати објасне шта ће урадити по повратку у Британију, са сазнањима које су стекли на путу, како ће даље ширити оно што су сазнали. Дакле, регрутују нове лобисте, емисаре и проповеднике приче о геноциду. Тако је једна од тих делегата, након посете Сребреници, пред хиљаду ђака у разним школама, представила деци Аушвиц и Сребреницу. Да, заједно. Ове године организовали су и турнир у фудбалу, за британске ђаке, њих 8372, што је последња цифра сребреничких жртава којом се на западу барата, уз напомену да ни она није коначна. А да би ђаци боље запамтили ,,геноцид'', пре сваког меча је уприличен минут ћутања за жртве. Последња активност је организовање Инстаграм такмичења Уметност мира, у којем позивају људе да се сликају, са неком личном поруком о миру и Сребреници, са идејом да то постане вирална ствар која ће се ширити интернетом. И поред тога што одлично знају свој посао, организација Remembering Srebrenica и даље трага за новим идејама. На сајту www.pimpmycause.org који је један од водећих за спајање маркетиншки волонтера, ПР специјалиста, графичких дизајнера (...), поставили су оглас у коме траже помоћ у проширивању онлајн домета те организације и за идеје како да побољшају своје Твитер и Фејсбук профиле [5] Поред свега овога, појавило се и одлично маркетиншко пропагандно решење, у виду ,,Цвијета Сребренице''. Званично, дизајнирале су га чланице удружења ,,Грачаничко керање'' 2011. године. Жене Грачанице су тако хеклале и хеклале, и једног дана исхеклале цвет који је постао симбол борбе против ,,геноцида и масовног страдања људи''. Цвет чине 11 белих латица и зелени тучак а данас их хеклају и Мајке Сребренице. Од тада, не пропушта се прилика да се цвет дели познатим људима, недавно је подељено њих 750 у Европском парламенту [6], носило га је већ много познатих људи, а носиће га и више, кад се буде усталио као симбол. Поред овога, направљена је и песма као део Сребреничког маркетинга и спот за ,,Цвијет Сребренице''[7], а направљен је и сајт, витуелни музеј геноцида [8]. Шта смо ми за сво то време урадили за српске жртве око Сребренице? Да ли постоји и једна организација за коју се чује, и један пројекат који је направљен да се свету скрене пажња на злочине? Док се западни спин доктори баве маркетингом и лобирањем локалног живља, ми евентуално организујемо неке конференције и округле столове поводом тога. Свака част онима који то раде, и то је потребно, али свет не занимају конференције. Модерни човек не чита дуге текстове на интернету, он хоће да стави ,,Цвијет Сребренице'' за ревер, да слуша неку песму поводом тога, учествује у прављењу селфија против геноцида, и да се због свега тога осети као део нечега. Звучи глупо (и јесте) али тако је. Чињенице су важне озбиљним људима, али највећи број није такав, највећи број нема ни времена ни воље за читање, и зато им је лакше да поверују у ,,цвијет Сребренице'' и сузе Анђелине Џоли...
|