Било је илузорно очекивати да ће неповољно саветодавно мишљење МСП-а покренути талас оставки у политичком руководству Србије. Напротив, десило се супротно. Демонстрирано нам је готово монолитно јединство у ново-старој фази борбе за Косово и Метохију.

Привидна тривијалност постављеног питања не извињава скандалозну тривијалност понуђеног решења. Питање није најбриљантније формулисано и оно одражава непостојање ма какве софистикације у круговима српске дипломатије.

Држава прича како није одустала од борбе за Косово. Истина је да је одустала давно. И да не сме да то каже Србима на Косову. Ни њима доле ни онима с друге стране административног прелаза. Мишљење суда у Хагу   јесте, на крају крајева, оно што не би требало да нас је изненадило.

Све дужи новински ступци и све већи број телевизијских серијала црних хроника, забрињавајућа истраживања и алармантна статистика, па и наше сопствено искуствено закључивање говори да имамо велики проблем са питањима безбедности.

У "Упутству" се изричито наводи да као увредљиви и деградирајући нису дозвољени ни појмови лезбијка (већ лезбејка), педер, перверзни, ненормални, сека перса, женски петко, лезбача, топли брат, мушкарача, сексуално девијантни, болесни.

Све уочљивије присуство Турске на нашим просторима и све јасније најаве из Брисела да од скорог проширења ЕУ неће бити ништа представљају „случајност“ са којом наша „елита“ упорно одбија да се суочи.

Фабриковати до у бескрај полуистините вести и представљати их као да су од судбоносног значаја за Србију само је једна страна медаље. Друга, још важнија је спречавање изношења другачијег виђења стварности и реалнијих путева изласка из лошег стања.

Ове активности немају директне везе са гаткама. Али имају везе са обликовањем свести народа. Или – са спиновањем. Постављам питање: Која је разлика између залуђивања народа разним пророцима и спиновања? И има ли разлике, осим у технологији спровођења?

Где је основ да се говори или пише о „Споразуму из Рамбујеа“? Да ли је неко могао да потпише капитулацију и сагласност за окупацију? Српско-југословенска делегација у Рамбујеу и Паризу то није учинила.

Aпел Тадићa, који сада покушава да врати скривени новац у земљу, има смисла и оправдања. Шта ће се десити, за сада није познато, али како год се завршила ова епизода, остаје чињеница да је за Србију дошло стварно "последње време" када је Тадић почео да глуми Путина.