Видели смо да су признање косовске „државе“, „Прешевска долина“ и улазак у НАТО, три услова који се, засада, наговештавају Србији. Ако се са проширењем ове листе настави, можда ћемо на крају да навијамо да мишљење Хашког суда буде негативно по Србију.

Српској политичкој елити предстоји тежак период у коме ће власт морати да објасни народу како је и зашто политика за коју су гласали доживела крах. Међутим, уколико је веровати нашем премијеру, све је у најбољем реду. Невероватна је истрајност у одржавању овог колективног сна у животу.

Кредит вредан милијарду долара начелно су прошле године договорили Борис Тадић и Дмитриј Медведев, приликом посете руског председника Србији. Тада је министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић изјавио да очекује да ће он бити реализован до краја 2009. године, уз најповољније камате и без условљавања. 

То што имовинске карте српских функционера више скривају него што откривају довољно говори о озбиљности целе ствари. Чињеница да многи  функционери тврде да немају ништа, и да од све имовине имају само плату, упућује на закључак да је већина своју имовину пренела на супружнике.

После првог удара велике светске кризе, затим осталих криза са којима се сама ЕУ суочава и све одлучнијег уплитања Турске у балканске прилике, политика „ЕУ нема алтернативу“ одаје утисак утопијске више него икад.

Хомен каже да Шарићи прете неким нашим политичарима. А што им прете, ако нису били умешани у неке заједничке активности. Још давно ми је један Американац рекао: "Нема ништа од вас, јер се све одлучује у Сурчину, одатле вам се води држава".

У Грацу је г. Тадић одлучио да објасни ЕУ шта је њена сопствена суштина. Укратко, ако Србија не добије кандидатуру за чланство до краја ове године или најдаље почетком следеће, ЕУ ће изгубити своју суштину. Суштина ЕУ је , дакле, похрањена код г. Тадића.

Сасвим је јасно да речи “пронађена” и “сумња се” не иду заједно у саопштењу једне озбиљне медијске куће. Остаје недоумица да ли је то случајност или нешто што је постало симптоматично када су у питању изјаве овог типа.

Иста идеологија која позива на национално и верско јединство скрива класно нејединство у оквиру исте нације и вере. То је данас њена основна друштвена улога, да покуша да помири капиталисте и раднике, експлоататоре и експлоатисане.

Постављање Даничића уместо Шормаза свакако не иде у прилог тези да Војислав Коштуница води Демократску странку Србије према бољој будућности. Чиме се још једном намеће питање да ли је можда Драган Шормаз био у праву?