Политички живот | |||
Врачаре свих земаља, уједините се! |
петак, 11. јун 2010. | |
Протеклих недеља, на Б92, приказиван је документарни серијал „Паранормална Србија“ о пророчицама, видовњацима, „маговима“, народном сујеверју и његовој злоупотреби. Доста тога је посвећено злоупотреби „видовњака“ од стране „оне власти“, деведесетих година... Међутим, речено је и то да је, у време када је требало рушити Милошевића, рађено ново издање „Креманског пророчанства“, где су убачене оне небулозе о „спасиоцу Србије“, „човеку из народа“, који „у свом презимену носи име места из којег долази“. Наведено је да је те „бисере“ од 3-4 стране написао нико други него академик Душан Ковачевић, који је исто то признао (или се можда похвалио, како се узме) у једном интервјуу Гласу јавности, крајем децембра 2001. године. А чујем да је то пророковање пласирао и у драми „Контејнер са 5 звездица“, У сваком случају, поента је у томе да су они који су организовали свргавање, добро знали психологију српског народа и утицај тог „пророчког“ детаља на уверавање народа да је Коштуница Богом изабран да обави ту „свету дужност“. Колико год да ценим све драме Душана Ковачевића, питам се колико је академски то што је урадио. Јер, ипак је реч о фалсификату нечега. Не знам тачно када је он примљен у САНУ. Ко зна, можда су те четири стране више допринеле да буде академик, него све остало што је написао. Друго, познато је да је тематска окосница његових драма нека искошеност, уврнутост српског бића, ирационалност до морбидности. Па се питам да ли он, као уметник, и глас тог истог народа, треба да тај народ просветљује или га још више гура у тај духовни амбис таквим „пророковањем“? * Међутим, није поента само у Душану. Него и у том „човеку из народа“, главном лику нове верзије Тарабића. Како сад трагикомично звуче они усклици „Коштунице, спаси нас луднице“, када се зна да је исти на власт дошао злоупотребљавајући ту лудницу, правећи је још већом. Знам, неко ће рећи да „човек из народа“ није имао појма, био је, као и обично, необавештен, и то је све рађено без његовог пристанка. Међутим, у поменутој емисији, рекоше да је одмах по изласку тог издања књиге, ВК отишао и у своје село и у Кремна. Ваљда да би потврдио своју богомданост, „утрљао у памет“ народу да он треба да победи. Значи, баш лепо одглумио задату улогу... То да је „човек из народа“ није баш необавештен и наиван, видело се и по доласку на власт. Прво где је отишао било је Требиње, да дочека Дучићеве мошти. Том приликом је заобишао Сарајево, што је изазвало гнев тамошњих власти. И, наравно, ликовање српског живља. Како јевтино зарађени поени! После тога је отишао на Хиландар, и повео новинаре Шћекића и Лазовића да овековече све његове рукољубе монасима тамошњим. Кад то упоредим са боравком његовог претходника Милошевића, закључим да је био много принципијелнији него Коштуница. Био атеиста и остао. Отишао и вратио се хеликоптером. Није ми познато да је верник ВК тамо ишао да се подвизава пешачећи по оном кршу и тиховањем по удаљеним келијама. (Зло)употребу српске психологије је усавршио и када је рекао да му је Хаг девета рупа на свирали, знајући нерв свог народа, инат посебно. А после је тој деветој рупи на свирали, испоручивао своје сународнике. За сваку рупу свирале по пет-шест Срба у Хагу.. Пардон, није их испоручио, отишли су добровољно.. Добро, ове активности које поменух, немају директне везе са гаткама. Али имају везе са обликовањем свести народа. Или, да се модерно изразим – са спиновањем. Наиме, постављам самом себи питање: Која је разлика између залуђивања народа разним пророцима и спиновања? И има ли уопште разлике, осим у технологији спровођења? * Само да Спасилац из народа не пожели да нас поново спашава... Ако поново дође на ту идеју, а трик са Тарабићима већ коришћен, само да му поручим да не покушава са новим издањем Нострадамуса. Јер, и то је коришћено, мада не од стране српских спинолога, него од оне друге стране. Погледајмо на претраживачима колико је у неким западним земљама, у време бомбaрдовања, повезиван Нострадамус са Милошевићем, чак је, наводно, објављено и ново издање, где се на 3-4 стране поименице помиње Слободан Милосевик, цар зла и таме, кога ће победити милосрдни анђео. А познато је да су Нострадамусове строфе нису експлицитне и да он чак ни пошаст звану Хитлер није директно наговестио, него некаквог Хистеразиса или како га је већ назвао. С друге стране, тај случај нас може мало утешити сазнањем да нисмо једини чији мозак испирају и таквим стварима. Шта тек да кажемо за супругу бившег премијера Велике Британије, земље која је по степену еманципације далеко испред Србије. Шта је све госпођа Блер радила да остану на власти. Има доста на интернету, а овај цитат је из листа Independent: „The book, written by Paul Scott, a journalist, uses alleged conversations with members of the couple's entourage to paint a picture of Mrs Blair as ambitious and intelligent but in the thrall of a series of bizarre practices. Among the techniques said to be employed by Mrs Blair was to take jars containing hair and nail clippings belonging to herself and her husband to Jack Temple, a retired market gardener turned health guru. Temple, who died in 2004, is claimed to have "dowsed" the jars by waving a pendulum over them to detect "poisons and blockages" that could affect the Blairs.“ Као што се види, за своје ритуале, користила је нокте и влaси косе, омиљене „реквизите“ балканских врачара. Ако ту додамо и оне некадашње тврдње да је Мира Марковић ишла код неких индијских гуруа, онда није тачно да је интернет претворио свет у глобално село. То је урађено давно пре сокоћала, како би Тарабићи рекли... Врачаре свих земаља, уједините се! * Него, да се, на крају, вратимо поменутој емисији, од које смо и пошли. Ту је доста пажње посвећено пуковнику Светозару Радишићу, који је доста експониран причама о „специјалном рату“. Као лаик, не бих тврдио колико је тачно то што он прича, али постојање „специјалног рата“ је обавезна лекција чак и предвојничких обука, и нико га не пориче, осим поменуте ТВ станице. Наиме, у тој емисији, поменути пуковник је стављен у исти кош са „видовитом Зорком“, „исцелитељом Аднаном“ итд. Учествовала је помоћница министра здравља, којој не пада на памет да размисли да је популарност тих „исцелитеља“ одраз стања у нашој медицини, јер ти надрилекари раде управо нешто што би лекари требало да раде. Уз то, у целом том серијалу, нико не помену једну ноторну чињеницу да сви који бацају паре на те врачаре, раде то својевољно. А неке институције такође бацају наше паре, али без наше воље. Уосталом, најмасовнији и најперфиднији вид надрилекарства за које ја знам потекао је управо од надлежних и овлашћених институција. Реч је о чувеној вакцини, која нас је коштала више него све врачаре и надрилекари. |