Велика је штета што је политизација победе над фашизмом на неки начин бацила сенку на овај свечани догађај, али једно је сигурно – тековине рата ће упркос овој политизацији остати вечне, јер жртве и разлог због којег су  поднете никада не смемо да заборавимо.

Ако је формула успеха пројектаната наднационалних интеграција симулација националних вредности од стране локалних марионетских режима онда је она потпуно остварена у српским „проевропским“ снагама на челу са Тадићем. 

Према подацима Уније послодаваца Србије, у последње три године домаћи инвеститори пре одлучују да новац уложе негде другде него у Србији. Највећи одлив капитала је у областима производње текстила, графике, трговине, дрвне индустрије, хемијске индустрије, фармације.

Нема велике разлике у њиховим политичким порукама. То су „Европа“, „бољи живот“, „сарадња са суседима“, „борба против криминала и корупције“… Николић је обећао да неће мењати статут и смањивати надлежности Војводине. Све у свему, има неких разлика у нијансама, али су се у основним ставовима веома приближили.   

И Шошкићева биографија одсликава стручњака који вероватно нема намеру да много таласа, а јавности је одмах стављено до знања да би било боље да се на том положају нађе неко ко не би правио проблеме, па макар и незнатне, као што је то чинио Јелашић.

Сам Коштуница се одрече политичке вечитости кад сможе снаге да врати мандат народу, али је могуће да  неки око њега, повероваше 2006. да ће им Шекспирова вечито јести из руке.

Немојмо да се питамо шта ова декларација доноси нама. То је јасно као дан. Али јесмо ли размислили шта ова декларација доноси њима? Не, не мислим на жртве и породице сребреничког покоља. Мислим на оне који су декларацију тражили.

Заједно са ММВ био сам 28. децембра 2002. код Ђинђића, у његовој резиденцији на Дедињу, и имао прилику да чујем поверљиве инструкције које је он тада дао поводом могуће продаје „Новости“.

Иза прохујале скупштинске расправе о Сребрници остали смо разголићени у свим својим старим поделама, као после летње олује која нас на отвореном простору затиче неспремне задижући, цепајући и квасећи наше нове и најновије политичке одежде.

Позивање на лидерство је добро ако је поткрепљено унутрашњом политичком стабилношћу. Али какво је то лидерство државе Србијe ако у решавању проблема КиМ и питањима регионалне сарадње препуштамо иницијативу другима а ми се боримо са последицама?