Za razliku od odlučne Vladine politike da se Briselski sporazum mora sprovesti po svaku cenu, neke opozicione stranke u Srbiji i nevladine organizacije su insistirale na tome da sporazum predstavlja izdaju srpskih nacionalnih interesa i narušavanje ustavnog poretka. 

Zato je draga braćo i sestre, za nas, Srbe sa Kosova i Metohije, posebno važno što ste nas u Beogradu u ovolikom broju dočekali Vi. Hvala vam što nam svojim dolaskom pokazujete, da ako su nas zaboravili i precrtali Vučić, Dačić i Tomislav Nikolić, da nas nije zaboravio srpski narod.

Sramota je i način na koji su psi spašavani. Nisam siguran da se usvajanje pasa iz prihvatilišta po zakonu naplaćuje. Deluje kao reketašenje. Država plaća postojanje prihvatilišta i zaposlene, onda oni za tu platu hvataju pse po ulicama, i na kraju od građana uzimaju reket i naplaćuju usvajanje pasa, 2.850 dinara po psu.

I ovaj režim je pokazao da neće prezati od unižavanja i uništavanja jedne mnogo važnije institucije- zapravo jedine preostale srpske kredibilne institucije – Srpske pravoslavne crkve. Kada se SPC usprotivila Briselskom sporazumu, na svetlost dana su izvučene optužbe protiv jednog vladike.

U maju 2013. isti ti nacionalni legalisti nagovaraju Srbe sa severa KiM da pred Ustavnim sudom iskoriste tu odredbu i ospore briselski sporazum. Ovaj put odustaju od referenduma, jer je očigledno da se većina građana Srbije okrenula progresu i normalizaciji stanja u Srbiji i oko nje.

Sem toga da će ga tapšati po ramenu u Briselu, šta je predsjednik Nikolić postigao svojim, u ime naroda, izvinjenjem ? Da li će nakon ovog samoponiženja doći do izmirenja i normalizacije odnosa između dva bivša naroda, tj. dva naroda iz bivše zajedničke države?

Pogledajte na kartu – Kalinjingrad je 1100 km daleko od Moskve, a Kalinjingradska oblast, deo Ruske federacije, se sa Rusijom „ne graniči“ i takođe je okružena EU i NATO zemljama. Savezništvo sa prijateljima, naravno, ne isključuje saradnju sa ostalima.

Ali najzanimljivije od svega je nedostatak većih reagovanja na njegovu formulaciju i pomen ,,klečanja'', čime je sam nametnuo poređenje sa Brantom. Srbija ni u jednom istorijskom momentu nije ličila na Nemačku Trećeg Rajha, i svako takvo poređenje je krajnje zlonamerno, a pristajanje na takvo poređenje je ili glupo ili politički nepismeno.

Sve i kada bi Srbi želeli da poslušaju vladu Srbije da prihvate ono što je ona obećala u Briselu, to je nemoguće sprovesti bez teških lomova, čak i unutar porodica. Iz ove nakaradne odluke vlade, rađa se mnoštvo životnih problema. 

Zato ovo nije samo akt nepotrebne i dobrovoljne kapitulacije, nego i jednog besmislenog samoponiženja, odnosno, neka vrsta veleizdaje. Čin zbog kojeg će ova generacija Srba odgovovarati i stideti se i pred precima i pred potomcima.