Čini mi se da je i ova, delimično fabrikovana, a još više remontovana vlada prepuna nebitnih, nevažnih i nepoznatih ljudi u svom pozivu, uz nekoliko imena koja svedoče da gluposti i pohlepa nisu uvek prepreka do profesije. 

Zaključili su da se Srbija nalazi u vazalnom položaju kao u Miloševo doba i odlučili da vode neku modernu verziju lukave Miloševe politike. Ova politika mogla bi da podrazumeva pokoravanje Imperiji, ali istovremeno ekonomsko, vojno i demografsko jačanje.

Tzv. Briselski sporazum je sačinjen na engleskom jeziku. Skupština „Kosova“ ga je prihvatila, a premijer Hašim Tači se uvek poziva na njegovu usaglašenost sa Ustavom „Republike Kosovo“. U Srbiji o ovom dokumentu ćute i Ustavni sud i Narodna skupština.

Povratak Turske na mjesto zločina utemeljen je na političkim vrijednostima, ekonomskoj međuzavisnosti, saradnji i kulturnoj harmoniji. Strateška dubina podrazumijeva obnovu Balkana, koji je u vrijeme otomanskog carstva bio uspješna priča.

Spoljni „faktor“, uvek sve učini, da na vlast dođu njihovi puleni, koji su na urušavanje države sve spremniji i lakši na ruci, za donošenje odluka, koje idu u tom pravcu! Znači, mojih, naših, na ovoj sceni političkoj nema, jer svi su oni Srbiju vodili i vode je u istom pravcu: u slabljenje i razbijanje i nered!

Ono što je EU, ali i MMF morala nerado da prizna pre par meseci jeste da je ekonomska politika mađarske vlade, pod dirigentskom palicom Viktora Orbana, dovela do izuzetno povoljnih ekonomskih efekata po ekonomiju Mađarske, te je ona postala zemlja koja je najbrže izašla iz recesije.

Zato ne treba da nas čudi što se već duže vreme javlja velika ravnodušnost i apatija koja uništava naš društveni i politički život svodeći ga na besomučno stranačko namirivanje i sve ogoljeniju i beskrupulozniju političku trgovinu, što stvara sve veću apatiju i razočaranost u našem društvu.

Jedan značajan deo naše političke elite posle oktobarskih promena, neki iz naivnosti, drugi iz ličnih interesa, a treći iz lakoumnosti i neznanja, bio je fasciniran Vašingtonom, Briselom, Berlinom, Londonom, pa i Moskvom.

Ovih dana istorija se ponavlja. Skupštinom Beograda ponovo rukovodi Zoran Alimpić, koji ponovo odugovlači sa zakazivanjem sednice, i u svom maniru govori da ,,ima vremena'' do krajnjeg roka. Takva nemogućnost formiranja sednice jedan je od argumenata koji se koristi da bi se pokazala nesposobnost gradske vlasti. 

Treba istaći da nisu svi narodi sa istim oduševljenjem stali u odbranu okupirane Jugoslavije. Neki nisu imali simpatija za jugoslovensku ideju i zajedništvo. Oni su posle kapitulacije Kraljevske Vojske i okupacije zemlje iskoristili priliku za ostvarenje svojih nacionalističkih težnji.