Zahvaljujući katastrofalnoj i pogubnoj politici A. Vučića, samo je potvrđena sasvim očigledna činjenica da je ovaj izdajnički naprednjački režim osudio preostale Srbe da na Kosovu i Metohiji žive u nekoj vrsti getoa ili rezervata

Republika Srbija je danas ugrožena protivpravnim sporazumima kojima su srpske vlasti narušile međunarodno i unutrašnje pravo i samu državnost Republike Srbije.

Pa čemu smo se, onda, obradovali? Tome što je jedan od nas, u mnogo čemu i najveći, odlučio da, u ime svih nas, i što je još važnije, umesto nas, pogine za ovu zemlju?

„Ne budali, Srbine moj, nego na noge pa ajmo, zadnji su časi“! „Ustao bih, Bože, veruj mi, al ne mogu, nije do mene, do Boga je!“

Prema tome, u argumentaciji u vezi rudnika litijuma u dolini Drine neophodno je da Srbi uključe i argumentaciju o geopolitici sopstvenog prostora, a ne da slepo prihvataju gotova geopolitička „rešenja“ sa Zapada

Protesti su već jasno politički artikulisani, jer to jesu i politički protesti, a sadržani su u izraženom zahtevu da se u Narodnoj Skupštini donese Zakon o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji

Vučić ne bira sredstva i nema preko čega neće gaziti ne bi li kupio ljubav i saosećajnost naroda. Ono čega polako postaje svestan to je da se polako, ali sigurno bliži kraj njegove vladavine. Živi bili pa videli, ali nije daleko dan kada će se to desiti

Godinama sam sebi ponavljao da neće Sveti Sava dopustiti da njegov narod nestane, makar da neće dati da nestanemo kao kukavice koje gledaju dok ih čiste sa Kosova i Metohije. Izgleda da ni Sveti Sava neće preko onoga što smo sami spremni da uradimo. A to je trenutno – ništa

Suština tzv. Ženevske škole neoliberalizma može se sažeti u seriji postavki. One nisu zamišljene kao zapovesti već kao tvrdnje. Neke od njih su da globalizam nadvladava nacionalizam; Svetski ekonomski poredak zavisi od zaštite dominiuma(vladavine svojine) protiv posezanja imperiuma (vladavine države)

Organizovanje podrške Srbima na Kosovu i Metohiji širom Srbije i u njihovoj borbi za opstanak i traženje formulisanja proaktivne i dosledne državne kosovske politike bili bi jedini pravi odgovor na vapaj Srba jer bi tako pokazali pre svega sebi a zatim i međunarodnoj zajednici da Kosovo i Metohija nisu izgubljeni i da to nije gotova stvar, već da je ono bilo i ostalo najvažnije političko i životno pitanje u Srbiji.