Цвијановић? Не, хвала!

На мој коментар у "Сведоку" (Број 862/863, од 22. јануара) "Убиј, закољи, да новина више не постоји", у којем сам покушао да понудим читаоцима своје виђење данашње тужне, мрачне и безнадежне медијске сцене Србије, уз конкретно помињање корифеја данашњег еуРОПСКОГ новинарства у Србији (текст је пренео и угледни портал Нова српска политичка мисао, као и други, рецимо само у својој подваљивачкој опреми и Нови Стандард...), правог одговора у медијима, али и у власти - није било.

Истина, чуо сам да је реаговао Жељко Цвијановић, један од поменутих... Истина, можда сам ја погрешио, јер поменути г. Цвијановић данас нема никакве везе са штампаним медијима, а с онима које је имао, одавно их је упокојио и у тишини - сахранио!

Ипак, иако ме није претерано интересовало шта пише Цвијановић, кога сам одавно и на време прочитао (ако други нису, у шта, искрено, сумњам, то је њихов проблем), покушао сам да нађем где је објавио одговор. И кренуо у обилазак киосака.

 

Истина, чуо сам да је реаговао Жељко Цвијановић, један од поменутих...Истина, можда сам ја погрешио, јер поменути г. Цвијановић данас нема никакве везе са штампаним медијима, а с онима које је имао, одавно их је упокојио и у тишини - сахранио!

 

Г. Цвијановић је својевремено уређивао "Блиц њуз", писао у "Центру", уређивао "Европу", коју је касније утопио Филипу Цептеру, па дневне новине "Сутра" и недељнику "Стандард", па рекох, ваљда у неком од тих листова...

Али залуд сам табанао, сви ти листови су, рекоше ми продавци, угашени, упокојени и сахрањени, готово брже но што су и покренути!

И коначно, на сајту Нови Стандард, уређује га управо поменути Цвијановић, пронађох одговор мени, а заправо пљување по "Сведоку", мени, НСПМ, угледном аналитичару Ђорђу Вукадиновић, Беба Поповић се ту подразумева, Слободану Антонићу, који је очито колатерална штета...

И одмах сам схватио на шта ме одговор Цвијановића подсећа: када неко нема аргументе за свађу онда подиже глас, илити по српски дере се, мислећи ваљда - што се јаче дере да су му аргументи јачи.

Али, нису...

Пошто у писаној речи не можеш да се дереш и вичеш, онда, ако аргумената немаш - почнеш да делиш етикете, пљујеш, лажеш и мажеш!

Дакле, г. Цвијановић је на свом порталу упознао своје читаоце шта Он мисли о мени, Владану Динићу, о Владимиру Беби Поповићу, уреднику НСПМ Ђорђу Вукадиновићу и појма немам зашто, ту је укључио и др Слободана Антонића, човека који у мом тексту о медијима - ни лук јео, ни лук мирисао.

Али, ваљда по принципу, пљуни и терај даље, убачен је и Слободан Антонић... Да би чорба гушћа била...

 

И то каже човек који је у новинама које је правио и уређивао најчешће био гробар, а повремено - стечајни управник. Јер, свега што се додирнуо, а има везе с Гутенбергом, одавно је - сахранио...И "Блиц Њуз", и "Европа", и "Стандард"... да не набрајам све упокојене новине Жељка Цвијановића.

И то каже човек који је у новинама које је правио и уређивао најчешће био гробар, а повремено - стечајни управник.

Јер, свега што се додирнуо, а има везе с Гутенбергом, одавно је - сахранио...И "Блиц Њуз", и "Европа", и "Стандард"...да не набрајам све упокојене новине Жељка Цвијановића.

 

Наравно, он је својим читаоцима испоручио и понудио (у својој опреми - УДРУЖЕНИ МЕДИЈСКИ ПОДУХВАТ БЕБЕ ПОПОВИЋА, ЂОРЂА ВУКАДИНОВИЋА И ВЛАДАНА ДИНИЋА: НОВИНАРИ У ЦИВИЛУ) и поднасловом: „Окупљање“ је почело и на другој страни: шта би друго натерало Динића да цитира скандалозни памфлет Бебе Поповића а Вукадновића да све то без проблема пренесе) да прочитају шта то, заправо, пише у "Сведоку", и одмах је, сходно свом поимању новинарства оплео - инсинуацијама.

Дакле, Цвијановић каже:

"Шта је могло да уједини жутог спин мајстора, чаробњака црне хронике и влашког војводу?"

За неупућене: "жути спин мајстор" је Владимир Беба Поповић (чувени шеф Бироа за комуникације у доба Зорана Ђинђића, с којим сам чешће био на суду но у кафани...), "чаробњак црне хронике" је, очито моја маленкост, Владан Динић, уз алузију да сам, својевремено у "Новостима", "Телеграфу" и "Сведоку", кад му је време било, често писао и објављивао текстове о феномену деведесетих година - "београдском крвавом асфалту" и серији убистава на београдском плочнику!

Добро, било је и тога, за Цвијановића ја сам Мерлин црне хронике, али је чудно да очити познавалац мог лика и дела и писања, Цвијановић, не помиње да сам и новинар који је први у свету прекинуо 12 година дуго ћутање Јованке Броз, први у свету објавио вест о повратку Бобија Фишера... Да сам аутор многих фељтона, интервјуа, текстова и коментара, писац две високотиражне књиге, да сам извештавао са многих догађања у свету и земљи, са шест олимпијада и да сам, тренутно, и нажалост, најстаријни главни уредник по стажу у Србији.

Жељко сматра да сам ја чаробњак, Мерлин "црне хронике" и нека му је, и хвала му и за то, али...

Онда Цвијановић наставља даље...

"Кад се показало да Динићеву творевину...која се лажно представља као новине - не чита нико..." (мисли, претпостављам на "Сведок"(!?)што је наравно ноторна глупост, злурадост и лаж -  чита је бар Цвијановић!), иако Цвијановић једно мисли, друго говори, треће ради, а четврто пише...),  поставља типично удбашку подвалу:

"Ко је платио да у штампарију уђе овај број Динићевог ПОВРЕМЕНИКА "СВЕДОК", где је текст првобитно о мени објављен"?

Ту, наравно, морам мало да предахнем од умотворина г. Цвијановића.

Интересантно, прво му је питање - ко је платио штампање "Сведока"?

 

Пошто је испалио све што је проценио да је профитабилно и против мене и "Сведока", онда се пребацује на своју праву тему и опсесију: НСПМ, Ђорђа Вукадиновића и Слободана Антонића.

 

Морам Цвијановића да разочарам и охрабрим: нису они који су њега и његове новине одувек плаћали!

Зато му и не замерам на глупом питању, човек и не зна да се новине продају на киосцима...

Јер, он новине и никад није правио за тржиште и читаоце, већ за свог привременог газду (служећи му као дум-дум метак, или слабији снајпериста) који је добар само док плаћа.

А кад не плаћа?

Онда, зна се, ту му је, при руци, други газда, па трећи, четврти...

"Ко је платио да у штампарију уђе овај број Динићевог повременика "Сведок"?

Разочарало би ме да је то, на пример, Динко Меин Камп Грухоњић, свако други у улози инвеститора поменуте прљавштине показао би да за ову тројицу младића има наде..."

Опс! Мораћу да разочарам мртвозорника српске писане речи, некад ЕУропљанина (кад се то плаћало), данас новокомпонованог патриоту у покушају (кад се опет исплати) Жељка Цвијановића, да ме је затекао.

Искрено признајем да појма немам ко му је тај, па сад, Динко Меин Камп Грухоњић?!

Заиста нисам чуо, али пошто га Жељко Цвијановић помиње, могуће да је важан, илити из неке босанске забити, што ЖЦ то очито добро зна, а могуће је да су покаткад сарађивали или размењивали информације?

Ко ће га знати, г. Грухоњића не знам, то је, можда мој минус, а то што га г. Цвијановић зна, то је његов плус.

 

НСПМ је "крив" што је пренео текст из "Сведока"?! Неће бити. Г. Вукадиновић, за разлику од Цвијановића, увек пита да ли неки текст може и сме да пренесе! Код Цвијановића је то мало другачије, све што је објављено сме да се препише и преузме, а ако то аутору смета, тим горе по аутора! Заправо, не желећи да браним Вукадиновића, довољно је само да кажем да ће пре бити да се ради о обичној зависти, јер је Вукадиновић (са Антонићем) успео да портал НСПМ буде један од највише уважених, најчитанијијих, дакле и најутицајнијих. 

 

Јер, за разлику од мене, он је многа своја познанства искористио да буде у плусу, али то је начин живота и животне филозофије.

Ваљда да би ме увредио, а имам довољно година да не наседам на трикове г. Цвијановића, он себи дозвољава још једну злонамерну непрецизност (што се не очекује од човека који слови за особу  са пословично добрим удбашко-повереничким и ДБ везама) да за "СВЕДОК" новину који излази, ево већ 18 година, без паузе и прекида, каже - "повременик"?!

И то каже човек који је у новинама које је правио и уређивао најчешће и редовно био гробар, а повремено - стечајни управник.

Јер, свега што се додирнуо, а има везе с Гутенбергом, одавно је - сахранио...

И "Блиц њуз", и "Европа", и "Стандард"... да не набрајам све упокојене новине Жељка Цвијановића.

Пошто је испалио све што је проценио да је профитабилно и против мене и "Сведока", онда се пребацује на своју праву тему и опсесију: НСПМ, Ђорђа Вукадиновића и Слободана Антонића.

Он спочитава г. Вукадиновићу морал?!

О ком црном моралу пише Цвијановић?

О свом?

Јок, о Вукадиновићевом!

НСПМ је "крив" што је пренео текст из "Сведока"?!

Неће бити. Г. Вукадиновић, за разлику од Цвијановића, увек пита да ли неки текст може и сме да пренесе!

Код Цвијановића је то мало другачије, све што је објављено сме да се препише и преузме, а ако то аутору смета, тим горе по аутора!

 

Уз то и "Сведок" и "Нова српска политичка мисао" имају у бити своје уређивачке политике националну обојеност и државотворност...И то је заправо, оно што Цвијановићу смета...

 

Заправо, не желећи да браним Вукадиновића, довољно је само да кажем да ће пре бити да се ради о обичној зависти, јер је Вукадиновић (са Антонићем) успео да портал НСПМ буде један од највише уважених, најчитанијијих, дакле и најутицајнијих.

А уз то и "Сведок" и "Нова српска политичка мисао" имају у бити своје уређивачке политике националну обојеност и државотворност... И то је заправо, оно што Цвијановићу смета...

Он ових дана, истина, опет (као и увек - безуспешно) покушава да промени дрес и да стане под национални барјак.

Доста неуспешно.

Цвијановић, сигуран сам, не би ни реаговао на мој коментар да није било једне моје опаске:

"Цвијановић, не хвала..."

Дакле, немам нимало и ништа против да Цвијановић постане шта год мисли да може, па и вођа патриотских снага, ако успе својим умећем, знањем, вештином, или везама и притисцима СДБ, ДБ, БИА, ВБА или како се све то зове...да се наметне.

Или, само - наплати?!

Уосталом, то је покушао, када је пробао да продаје патриотизам на КЦН-у, да се по сваку цену приближи Александру Вучићу, али то (очито) није прошло...

Па, сад би, опет да мења боју, али некако поступно, пажљивије и стидљиво.

Ваљда се се Власи не сете...

Ја, Владан Динић, за разлику од многих актера ове невеселе јавне сцене, немам другу отаџбину осим Србије, што за многе, а поготово г. Цвијановића, не би могло да се каже.

Дакле: Жељко Цвијановић?

Не, хвала!