среда, 16. април 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Полемике > Одговор Хрвоју Класићу - Било је усташко-комунистичких контаката у рату
Полемике

Одговор Хрвоју Класићу - Било је усташко-комунистичких контаката у рату

PDF Штампа Ел. пошта
Вељко Ђурић Мишина   
среда, 16. април 2025.

Убеђен сам да угледни хрватски историчар Хрвоје Класић није имао намеру да својим текстом „Травањ“ (Нин, 10. 4. 2025) допринесе релативизацији Независне Државе Хрватске. То се види у чињеници да је део текста посвећен страдању српског народа.

Из позадине се, међутим, у тексту пројављују још неке „ситнице“ управо у контексту злочина какве историја балканских народа није забележила. Једна од „ситница“ јесте симетрија!

Није спорна Класићева тврдња да је подстицај на уништавање Жидова и Рома дошао из националсоцијалистичких планова о стварању Новог европског поретка. Није спорна ни тврдња да је пројекат уништења Срба био домаћи, јер га је обзнанио 15. маја Миле Будак на скупу у Госпићу: протерати, покатоличити и побити! Није спорно ни следећа тврдња: „Ово посљедње проводило се по селима, црквама, шумама, али и на мјестима која су изграђена управо с том намјеном – логорима“.

Спорно је што нема довољно појашњења ко врши злочине!

Немци су после Другог светског рата доживели колективну денацификацију због злочина. Тако нешто није задесило Хрвате а требало је извршити деусташизацију!

Немци су после Другог светског рата доживели колективну денацификацију због злочина. Тако нешто није задесило Хрвате а требало је извршити деусташизацију!

Знаменити Карл Јасперс је написао малу расправу „Питање кривице“ (Beograd, 2009, 41) у којој је навео и следеће: „Злочиначка држава пада на плећа читавог народа!“

Некадашњи свештеник Римокатоличке цркве и историчар Јуре Кришто био je конкретан: „Odgovor na srpsku opresiju, među Hrvatima se javljaju političke organizacije koje zagovaraju revolucionarna rješenja. Najpoznatije su organizacije hrvatskih nacionalista (ustaše) i hrvatskih internacionalista (komunista).“ (Katolička crkva u totalitarizmu 1945.–1990., Zagreb, 1997, 27.)

Када се читају сведочења прогнаника и избеглица из Независне Државе Хрватске, а њих је било више од 300.000, лако је уочити да поред усташа у злочинима учествују и обичан свет, нарочито у злочинима у селима. Да ова тврдња не наведе читаоца на могућу оптужбу да је све то део пропаганде Милана Недића, указујем да је сачувано у хрватским архивима на хиљаде докумената насталих током сведочења обичних Хрвата и Хрватица о учешћу у злочинима над својим комшијама – део је објавио Ђуро Затезало под насловом Radio sam svoj seljački i kovački posao: Svjedočanstva genocida (Zagreb, 2005). Не желим да цитирам ни једну реченицу јер су описи злочина превише морбидни!

Није ми јасно зашто је Класић прескочио објављену документацију о контактима Анте Павелића и Јосипа Броза посредством адвоката Иве Смолића, великог жупана Анте Луетића и  министра Иве Балена, с усташке стране и Вицка Крстуловића и Максимилијана Баћеа с комунистичке стране

Спорна је и следећа Класићева тврдња: „Партизани никад нису сурађивали са онима који су проводили геноцид над српским народом, дакле усташама и Нијемцима, али четници јесу. Тито никада није нудио сурадњу и слао своје изасланике Анти Павелићу, али Дража Михаиловић јест.“

Није ми јасно што Класић воли симетрију за коју унапред зна да није тачна у потпуности. Сматрам да је он искусан историчар и убеђен сам да је читао сведочења Јосипа Хрнчевића који је устврдио да Михаиловић није писао ни Павелићу ни надбискупу Алојзију Степинцу. (Узгред, о учешћу четника у хрватско-немачкој офанзиви на Козару у лето 1942. разјаснили су универзитетски професори Загребачког свеучилишта Влатка Вукелић и Владимир Шумановић!)

Није ми јасно зашто је Класић прескочио објављену документацију о контактима Анте Павелића и Јосипа Броза посредством адвоката Иве Смолића, великог жупана Анте Луетића и  министра Иве Балена (није рођак комунисте Шиме Балена), с усташке стране и Вицка Крстуловића и Максимилијана Баћеа с комунистичке стране: Мир­ја­на Зорић, „Доку­мен­ти о партизанско-уста­шким преговори­ма 1943. годи­не“, Вој­но дело, лето 2013, стр. 283–291!

Министар и жупан су изразили своје повјерење према партизанима, само се боје да не би у партизанским редовима Срби преузели вођство, и да би сутрашња Југославија опет дошла под вођство Срба

Док то не пронађе, нудим му само неколико детаља из преписке:

„3.) Да је Павелић министра послао нарочито зато да нађе везу са партизанима, како би се на било који начин предусрела ова акција и убијање партизана и хрватске војске....

4.) Министар и жупан су изразили своје повјерење према партизанима, само се боје да не би у партизанским редовима Срби преузели вођство, и да би сутрашња Југославија опет дошла под вођство Срба.“

У жељи да заинтересујем Класића за неистражене а крупне и преломне догађаје, онако узгред, нудим неколико тема: контакти Николе Рушиновића и Јосипа Броза с почетка 1943. године, састанци команданата усташког Јураја Јуце Рукавине и партизанског Ивана Рукавине (нису рођаци), разговори Зигфрида Кашеа и Андрије Хебранга, понуда (посредством Светозара Ритига) Јосипа Броза надбискупу загребачком Алојзију Степинцу да буде партизански војни викар...

(некадашњи професор на предмету Историја Југославије на Филозофском факултета Универзитета у Приштини и директор Музеја жртава геноцида у Београду) 

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер