Одговор Хрвоју Класићу - Било је усташко-комунистичких контаката у рату

Убеђен сам да угледни хрватски историчар Хрвоје Класић није имао намеру да својим текстом „Травањ“ (Нин, 10. 4. 2025) допринесе релативизацији Независне Државе Хрватске. То се види у чињеници да је део текста посвећен страдању српског народа.

Из позадине се, међутим, у тексту пројављују још неке „ситнице“ управо у контексту злочина какве историја балканских народа није забележила. Једна од „ситница“ јесте симетрија!

Није спорна Класићева тврдња да је подстицај на уништавање Жидова и Рома дошао из националсоцијалистичких планова о стварању Новог европског поретка. Није спорна ни тврдња да је пројекат уништења Срба био домаћи, јер га је обзнанио 15. маја Миле Будак на скупу у Госпићу: протерати, покатоличити и побити! Није спорно ни следећа тврдња: „Ово посљедње проводило се по селима, црквама, шумама, али и на мјестима која су изграђена управо с том намјеном – логорима“.

Спорно је што нема довољно појашњења ко врши злочине!

Немци су после Другог светског рата доживели колективну денацификацију због злочина. Тако нешто није задесило Хрвате а требало је извршити деусташизацију!

Немци су после Другог светског рата доживели колективну денацификацију због злочина. Тако нешто није задесило Хрвате а требало је извршити деусташизацију!

Знаменити Карл Јасперс је написао малу расправу „Питање кривице“ (Beograd, 2009, 41) у којој је навео и следеће: „Злочиначка држава пада на плећа читавог народа!“

Некадашњи свештеник Римокатоличке цркве и историчар Јуре Кришто био je конкретан: „Odgovor na srpsku opresiju, među Hrvatima se javljaju političke organizacije koje zagovaraju revolucionarna rješenja. Najpoznatije su organizacije hrvatskih nacionalista (ustaše) i hrvatskih internacionalista (komunista).“ (Katolička crkva u totalitarizmu 1945.–1990., Zagreb, 1997, 27.)

Када се читају сведочења прогнаника и избеглица из Независне Државе Хрватске, а њих је било више од 300.000, лако је уочити да поред усташа у злочинима учествују и обичан свет, нарочито у злочинима у селима. Да ова тврдња не наведе читаоца на могућу оптужбу да је све то део пропаганде Милана Недића, указујем да је сачувано у хрватским архивима на хиљаде докумената насталих током сведочења обичних Хрвата и Хрватица о учешћу у злочинима над својим комшијама – део је објавио Ђуро Затезало под насловом Radio sam svoj seljački i kovački posao: Svjedočanstva genocida (Zagreb, 2005). Не желим да цитирам ни једну реченицу јер су описи злочина превише морбидни!

Није ми јасно зашто је Класић прескочио објављену документацију о контактима Анте Павелића и Јосипа Броза посредством адвоката Иве Смолића, великог жупана Анте Луетића и  министра Иве Балена, с усташке стране и Вицка Крстуловића и Максимилијана Баћеа с комунистичке стране

Спорна је и следећа Класићева тврдња: „Партизани никад нису сурађивали са онима који су проводили геноцид над српским народом, дакле усташама и Нијемцима, али четници јесу. Тито никада није нудио сурадњу и слао своје изасланике Анти Павелићу, али Дража Михаиловић јест.“

Није ми јасно што Класић воли симетрију за коју унапред зна да није тачна у потпуности. Сматрам да је он искусан историчар и убеђен сам да је читао сведочења Јосипа Хрнчевића који је устврдио да Михаиловић није писао ни Павелићу ни надбискупу Алојзију Степинцу. (Узгред, о учешћу четника у хрватско-немачкој офанзиви на Козару у лето 1942. разјаснили су универзитетски професори Загребачког свеучилишта Влатка Вукелић и Владимир Шумановић!)

Није ми јасно зашто је Класић прескочио објављену документацију о контактима Анте Павелића и Јосипа Броза посредством адвоката Иве Смолића, великог жупана Анте Луетића и  министра Иве Балена (није рођак комунисте Шиме Балена), с усташке стране и Вицка Крстуловића и Максимилијана Баћеа с комунистичке стране: Мир­ја­на Зорић, „Доку­мен­ти о партизанско-уста­шким преговори­ма 1943. годи­не“, Вој­но дело, лето 2013, стр. 283–291!

Министар и жупан су изразили своје повјерење према партизанима, само се боје да не би у партизанским редовима Срби преузели вођство, и да би сутрашња Југославија опет дошла под вођство Срба

Док то не пронађе, нудим му само неколико детаља из преписке:

„3.) Да је Павелић министра послао нарочито зато да нађе везу са партизанима, како би се на било који начин предусрела ова акција и убијање партизана и хрватске војске....

4.) Министар и жупан су изразили своје повјерење према партизанима, само се боје да не би у партизанским редовима Срби преузели вођство, и да би сутрашња Југославија опет дошла под вођство Срба.“

У жељи да заинтересујем Класића за неистражене а крупне и преломне догађаје, онако узгред, нудим неколико тема: контакти Николе Рушиновића и Јосипа Броза с почетка 1943. године, састанци команданата усташког Јураја Јуце Рукавине и партизанског Ивана Рукавине (нису рођаци), разговори Зигфрида Кашеа и Андрије Хебранга, понуда (посредством Светозара Ритига) Јосипа Броза надбискупу загребачком Алојзију Степинцу да буде партизански војни викар...

(некадашњи професор на предмету Историја Југославије на Филозофском факултета Универзитета у Приштини и директор Музеја жртава геноцида у Београду)