U Grčkoj ništa novo

Ponovljeni izbori u Grčkoj trebalo je da reše političku krizu i omoguće formiranje stabilne vlade, koja bi krenula u rešavanje dužničke krize i primenila predviđene dalje mere štednje. Favorit Nemačke i međunarodnih institucija bila je Nova demokratija, koja je izbore predstavila kao referendum za i protiv evra, a javnost bombardovala porukama da će u slučaju pobede opozicije zemlja biti izbačena iz evrozone, a stanovništvo osvanuti bez plata i penzija. U izbornu kampanju su se aktivno uključili i nemački mediji i zvaničnici, čak i kancelarka Angela Merkel, koja je samo nekoliko sati pre otvaranja birališta apelovala na Grke da glasaju za partije koje će sprovoditi mere koje traže međunarodni zajmodavci.

Kampanja straha pokazala se kao delimično uspešna, jer su stranke koje se zalažu za mere štednje izvojevale tanku pobedu, koja im međutim ne omogućava da naprave stabilnu i jaku vladu koja bi mogla da sprovede očekivane korake. Nova demokratija je osvojila 30,24 odsto glasova, levičarska Siriza 26,3 odsto glasova, a zbog grčkog izbornog sistema Nova demokratija će u parlamentu imati oko 130, Siriza 71, a PASOK 33 mandata. U novom sazivu će biti i desničari Nezavisni Grci (20 mandata), neonacisti Zlatna zora (18), Demokratska levica (16) i Komunistička partija Grčke (12).

Lider Nove demokratije Antonis Samaras odmah je pozvao na formiranje široke vlade nacionalnog spasa, dok je međutim lider PASOK-a Evangelos Venizelos saopštio da bi bilo najbolje da novu vladu formiraju ND, PASOK, Siriza i Demokratska levica. Lider Sirize Aleksis Cipras najavio je, međutim, da će ta koalicija ostati u opoziciji i nastaviti da se bori protiv mera štednje. Grčki analitičari smatraju da će duboke razlike u odnosu prema zahtevima poverilaca veoma otežati sastavljanje koalicione vlade. U tom slučaju, Nova demokratija i PASOK uz dodatak Demokratske levice mogu da naprave većinu od 181 poslanika, ali analitičari i političari iz drugih stranaka ukazuju da bi ta koalicija levog i desnog centra verovatno bila kratkog veka, i već predviđaju nove izbore za jesen.

Rezultati i odnosi među strankama pokazali su da novi izbori nisu doneli željenu stabilnost, premda su donekle umirili poverioce i finansijska tržišta, koji su prečesto najavljivali mogućnost izlaska Grčke iz evrozone. Pobedu Nove demokratije odmah su pozdravili MMF, ministri finansija evrozone, Bela kuća i članovi Grupe 20 sa samita u Meksiku. Angela Merkel je telefonski čestitala pobedu Samarasu, a ministar finansija Volfgang Šojble je pozdravio odluku Grka koju će, kako je rekao, „smatrati odlukom da se sprovedu dalekosežne ekonomske i fiskalne reforme u zemlji“.

Mnogi analitičari sada smatraju da izlazak Grčke iz evrozone nikada i nije bio ozbiljno planiran, niti to želi većina Grka. Procenjuje se stoga da će, ako Nova demokratija uspe da oformi koaliciju, ona ući u pregovore sa EK, ECB i MMF-om kako bi dobila dodatno vreme za fiskalnu konsolidaciju i isposlovale neke koncesije, dok će u isto vreme tražiti način za primenu već dogovorenih mera štednje. Ta koalicija će se međutim suočiti sa snažnom opozicijom u parlamentu, koju će voditi Siriza, a otpor će pružati i građani koji su u sve težem položaju. Koja god partija da uđe u vladu, čekaće je i ogromne obaveze i velike prepreke, s obzirom na to da je nezaposlenost dostigla 34 odsto, stopa kriminala rapidno porasla, a da u bolnicama već nedostaju insulin i citostatici.

Nova vlada, ako se formira, takođe će morati da računa sa činjenicom da je na izborima bilo čak 38% apstinenata, što je više nego na majskim izborima. Svi ovi faktori će dodatno uticati na dalju nestabilnost u zemlji i na otpor većine stanovništva prema daljem stezanju kaiša i privatizaciji državne imovine. Ponovljeno glasanje tako nije zapravo rešilo nijedan gorući problem, osim što je donelo olakšanje funkcionerima evrozone i međunarodnih finansijskih institucija, i dalo im opravdanje da nastave sa zahtevima i pritiscima.