„Њихови“ и „наши“

Док се не формира нова влада, и док се наши јадни политичари презнојавају пред избором Брисел или Москва, српској јавности су бачене нове коске не би ли се опет занимала споредним стварима, док се у дипломатским кулоарима и бриселским ходницима поново одлучује о будућности Србије. Провокацијом „Жена у црном“ и реакцијом на њу, као и списком издајника, који су саставили СНП Наши, поново је подгрејан стари сукоб на линији прва-друга Србија, иако је великом победом напредњака он већ потпуно обесмишљен, док је читавим скандалом поново омогућено да се Србија представи као држава чије фашистоидно наслеђе и даље треба да буде третирано јаким проевропским киселинама.

У данима када се Србија присећала почетка злочиначке НАТО агресије, врло неукусним и провокативним перформансом Жене у црном су 26. марта обележиле 15 година „од злочина над албанским цивилима на Косову“, на шта је јавно реаговао Радомир Почуча, бивши водитељ на РТВ Пинк и однедавно запослен у Противтерористичкој јединици МУП-а. Његов позив навијачима да реагују протумачен је одмах као позив на линч, "Жене у црном“ су најавиле тужбу, а уз остале је реаговала организација "Амнести интернешнел" обраћајући се директно Александру Вучићу.

Истовремено, подједнаку буру истовремено је изазвао и списак 30 највећих „србомрзаца и издајника“ који су објавили СНП Наши, а ова листа је, иако се у њој не позива експлицитно на насиље, такође изазвала оштре коментаре појединих државних тела, новинарских удружења и бројних странака, попут ЛСВ, ЛДП, ДС, Бориса Тадића, Саше Радуловића. СНС је такође осудила ово „ширење мржње“ истичући „да је прошло време у ком је држава такво понашање толерисала.“ У складу са реакцијама најјаче странке, држава је, наравно, хитно реаговала, преко Тужилаштва за високотехнолошки криминал, које је саопштило да је против Почуче и СНП Наши већ покренут предистражни поступак на основу кривичног дела угрожавање сигурности и расна и друга дискриминација.

Србија је увек била земља пуна крајности, све док није набујао напредњачки муљ. У Србији су, с једне стране, многи олако проглашавани за издајнике, док је, с друге стране, било дозвољено свако ружење и сатанизација сопствене земље и народа, и толерисан и готово охрабриван говор мржње, само ако је уперен против Србије и Срба. Најгоре оптуживање и блаћење текло је као на филмској траци, док су судови и медији пресуђивали појединцима из десничарског миљеа, иако је у исто време проевропска квазиелита и сама правила своје спискове за одстрел, попут чувеног списка Фонда „Биљана Ковачевић Вучо“ и Центра за културну деконтаминацију,  у коме су побројани сви носиоци јавних функција у време режима Слободана Милошевића, без обзира на то да ли им је суђено за прекршаје или не.

Не треба стога сумњати да ће и овог пута држава реаговати строго, у складу са „европским“ начелима. Ипак, истини за вољу, треба поменути једну недавну пресуду, која може вратити наду да је ипак могуће остварити равнотежу и да се границе дозвољеног могу поставити свим учесницима у јавном животу. Виши суд у Београду недавно је осудио три особе на годину дана затвора, условно на три године, због претњи и увредљивих коментара на интернет форуму Пешчаника, изнетих на рачун Бориса Малагурског и Иване Рајовић, аутора филма "Претпоставка правде", који се бави убиством француског навијача Бриса Татона у Београду. На пресуду екстремистима са Пешчаника није, наравно, стигла ниједна реакција оних који се увек јављају као дежурни чувари права и живота, већ се огласио само поменути портал текстом у коме је одлуку суда назвао „пародијом правде“.

Без обзира на такву реакцију и ћутање осталих, ова пресуда је доказ да двоструки стандарди и поделе на "наше" и "њихове" могу да се избегну, и она свакако показује смер којим се треба кретати. На суду је да, ако је могуће, покаже максималну објективност, па ако треба, нека свако одговара за последице изреченог и написаног, па били то коментатори и аутори са Пешчаника, био то Почуча или СНП Наши. У том случају, нико не би олако правио никакве спискове, али ни Жене у црном и сви слични њима не би могли годинама тако цинично и некажњено да вређају жртве сопственог народа.