Коментар дана | |
У Грчкој ништа ново |
![]() |
понедељак, 18. јун 2012. | |
Поновљени избори у Грчкој требало је да реше политичку кризу и омогуће формирање стабилне владе, која би кренула у решавање дужничке кризе и применила предвиђене даље мере штедње. Фаворит Немачке и међународних институција била је Нова демократија, која је изборе представила као референдум за и против евра, а јавност бомбардовала порукама да ће у случају победе опозиције земља бити избачена из еврозоне, а становништво осванути без плата и пензија. У изборну кампању су се активно укључили и немачки медији и званичници, чак и канцеларка Ангела Меркел, која је само неколико сати пре отварања биралишта апеловала на Грке да гласају за партије које ће спроводити мере које траже међународни зајмодавци. Кампања страха показала се као делимично успешна, јер су странке које се залажу за мере штедње извојевале танку победу, која им међутим не омогућава да направе стабилну и јаку владу која би могла да спроведе очекиване кораке. Нова демократија је освојила 30,24 одсто гласова, левичарска Сириза 26,3 одсто гласова, а због грчког изборног система Нова демократија ће у парламенту имати око 130, Сириза 71, а ПАСОК 33 мандата. У новом сазиву ће бити и десничари Независни Грци (20 мандата), неонацисти Златна зора (18), Демократска левица (16) и Комунистичка партија Грчке (12).
Резултати и односи међу странкама показали су да нови избори нису донели жељену стабилност, премда су донекле умирили повериоце и финансијска тржишта, који су пречесто најављивали могућност изласка Грчке из еврозоне. Победу Нове демократије одмах су поздравили ММФ, министри финансија еврозоне, Бела кућа и чланови Групе 20 са самита у Мексику. Ангела Меркел је телефонски честитала победу Самарасу, а министар финансија Волфганг Шојбле је поздравио одлуку Грка коју ће, како је рекао, „сматрати одлуком да се спроведу далекосежне економске и фискалне реформе у земљи“.
Нова влада, ако се формира, такође ће морати да рачуна са чињеницом да је на изборима било чак 38% апстинената, што је више него на мајским изборима. Сви ови фактори ће додатно утицати на даљу нестабилност у земљи и на отпор већине становништва према даљем стезању каиша и приватизацији државне имовине. Поновљено гласање тако није заправо решило ниједан горући проблем, осим што је донело олакшање функционерима еврозоне и међународних финансијских институција, и дало им оправдање да наставе са захтевима и притисцима. |