Temerinski rašomon

Policija je posle ovog incidenta odmah privela dvojicu srpskih mladića i podnela krivične prijave. Njena reakcija u tom slučaju je bila opravdana i pravovremena, nasuprot reakciji u slučaju napada mađarskih tinejdžera. Iako je u napadima na srpske dečake učestvovalo više lica, optužena su samo četvorica maloletnika – dvojica koji su učestvovali u obe tuče su pritvoreni, dok se dvojica brane sa slobode. Oni su optuženi za krivično delo nasilnog ponašanja, a ne širenja međunacionalne mržnje, a ova kvalifikacija je već izazvala protest roditelja pretučenih srpskih dečaka, koji očekuju da bude promenjena.

Međunacionalni sukobi, pisanje nacionalističkih grafita i vređanje na ulici na nacionalnoj osnovi nisu neuobičajeni u Temerinu, koji se po jačini međunacionalnih tenzija izdvaja od većine ostalih mesta u Vojvodini. Poslednji incidenti su ipak, prema rečima mnogih meštana, doveli do ozbiljne situacije, u kojoj se, ne budu li se smirile strasti, može svašta dogoditi, a posebnu zabrinutost izaziva i to što su, prema svedočenjima roditelja i prijatelja pretučenih dečaka, mnogi od napadača članovi i simpatizeri fašističkog „Pokreta 64 županije“.

Nakon prvobitnog prećutkivanja, lokalni i pokrajinski funkcioneri sada pokušavaju da ublaže napetost između dve zajednice. U svojim izjavama pozivaju na hladne glave i uzdržanost, i pominju zajedničku odgovornost institucija i roditelja zbog stranputice kojom je krenuo deo omladine. Povodom sukoba oglasio se i Andraš Gušton, predsednik opštine Temerin, koji je između ostalog izjavio da od pokrajinskih organa očekuje „da spreče uvoz incidenata koje podstiču ekstremne grupe“ a da će se za sve ostalo pobrinuti sami Temerinci. Pitanje je međutim, da li posle godina napetosti stanovnici ovog grada zaista mogu da svoj problem reše sami, jer da bi to mogli, najpre moraju ga na isti način posmatrati, a reakcija roditelja napadača i žrtava pokazuje da su oni sada na suprotnim stranama.

Roditelji srpskih dečaka koji su stradali 11. septembra i dalje ne mogu da se pomire sa odnosom tužilaštva, policije i lokalne samouprave, i smatraju da „negde, neko, iz nekog razloga” taj slučaj ne želi da tretira takvim, kakav zapravo jeste. Otac Bojana Olića kaže da su napadi na srpsku decu učestali u poslednje vreme i da mnogi veruju da je reč o organizovanim grupama koje mađarsku decu koriste u svoje svrhe. Kako ističe, kad je žrtva srpsko dete, onda se sve pokušava sakriti i prikazati kao najbanalnija tuča, a kad je obrnuto, diže se na najviši nivo.

S druge strane, otac F.R., jednog od četvorice maloletnika mađarske nacionalnosti protiv kojih je podneta prijava, izjavio je da su srpski mladići najpre vebalno napali i odgurnuli njegovog sina, a da je zatim kada su otišli, za njima krenula grupa Mađara, koja ih je onda istukla, kako je rekao, „ne preterano“, a da je problem „samo samo što su kod dvojice bile i metalne šipke“. On je rekao i da ga ljuti što se u medijima kao razlog za napad navodi srpski jezik, i da se iz tog razloga češće tuku Mađari, te da je jedini razlog za sukob, po njemu, bio u tome da su mladići srpske nacionalnosti bili neprijateljski raspoloženi prema svojim vršnjacima.

Uprkos paradiranju političara, u Temerinu i dalje svako stoji iza svoje istine. Ovaj grad nije ogledalo međunacionalnih odnosa u Vojvodini, ali svakako jeste varnica koja ih može dovesti do opasnog zagrevanja. A eventualni požar sigurno neće ugasiti sadašnja politika zatvaranja očiju, prećutkivanja istine ili tolerisanja ekstremizma iz uskostranačkih, autonomaških ili ličnih interesa.