Правосудна академија као цедиљка или вануставно правосудно "уско грло"

Нова уставна одредба (2022) да се (сви) услови за избор судија уређују законом (чл. 145) практично развлашћује Устав остављајући га апстрактним јер се све о условима судијског избора, осим сталности (доживотности) функције и бирања од стране Високог савета судства (ВСС), препушта законодавцу, а заправо влади, читај: владајућој политици.

Тако смо дошли до ситуације у којој би се новим или измењеним законом (у процедури је нови закон о Правосудној академији и измене закона о судијама и о јавном тужилаштву) а стварно вољом владе и политике, створила могућност финог политичког „штеловања“ при избору нових судија (важи и за тужиоце) и то преко Правосудне академије, односно њене „почетне обуке“.

 Речју, Правосудна академија би се претворила уско грло, коридор, цедиљку за стицање правосудне функције. Али за тако шта нема уставних услова нити их сме бити.

Елем, „остали услови“ за избор нових судија, поред правно немерљивих моралних особина, јесу „стручност и оспособљеност“ (синоними?) који су припремљени да промене „власника“. До сада је те услове (по Закону о судијама) проверавао ВСС – његова комисија, а убудуће би то лако могло да склизне у руке Правосудној академији и претопи се у њену „претходну обуку“. Ово ће се десити уколико би се усвојила опција 2 (Б план) Нацрта закона о измени Закона о судијама, док је прва опција Нацрта по овом питању бенигна и чува постојеће (status quo). Све измене у фази „нацрта“ су још код свевишњег зналца какaв је „правни Зевс“, односно Венецијанска комисија па како она каже тако ће бити.

Унапред гледано, какав уставноправни проблем може настати ако би после аминовања Венецијанске комисије прошла опција 2 и „стручност и оспособљеност“, као „остали услови“ за избор нових судија, допали шака Правосудној академији поставши „уверење о завршеној претходној обуци на Правосудној академији“? Речју, Правосудна академија би се претворила уско грло, коридор, цедиљку за стицање правосудне функције. Али за тако шта нема уставних услова нити их сме бити.

На страну што ни механизам политичког одабира будућих судија уопште не би био компликован: академски полазници унутар ограниченог годишњег броја биће само они које прими Академија а пошто их оцени комисија која се бира на предлог управног одбора у којем су и представници политичке власти и лица на чији избор је та власт утицала

Озакоњење правила да ко не стекне уверење о завршеној претходној обуци на Академији не испуњава услове за судију, било би на мала врата узношење тог тела у Устав и његово постављање, барабар, у ред са другим највишим органима власти. Правосудна акдемија исто што и судска власт? Може, али за то би се морао променити Устав. А овако, тело које није независно и у коме су представници владе (политике) дошло би у ситуацију да одлучује о занављању најважнијег, људског, супстрата независне судске власти. То је уставноправно недопустиво јер такво судство у нашим условима не би, ни теоријски, било независно.

На страну што ни механизам политичког одабира будућих судија уопште не би био компликован: академски полазници унутар ограниченог годишњег броја биће само они које прими Академија а пошто их оцени комисија која се бира на предлог управног одбора у којем су и представници политичке власти и лица на чији избор је та власт утицала.

Али да прво сачекамо мишљење оних са „Олимпа“.