Распродаја Хрватске као цена уласка у ЕУ

Хрватска ће 1. јула ове године постати чланица ЕУ – њен приступни уговор је до сада је ратификовала 21 држава, остале чекају на извештај Европске комисије најављен за март, док је Словенија једина држава која још није покренула ратификовање, због још нерешеног питања око Љубљанске банке. Словенија је ипак исувише мала да би утицала на већ раније пројектовани план уласка Хрватске у ЕУ, а да је њен пријем већ готова ствар сведочи и недавна одлука Европске комисије која је у децембру издвојила чак 20 милиона евра за ПР услуге, ради популаризације придруживања Хрватске, у време економске кризе и отпора јавности према проширењу.

ПР агенције ће бити задужене за саветовање, бавиће се медијима и друштвеним мрежама како се проширење не би доживело као угрожавање него као "обогаћивање Уније". Хрватска ипак неће у ЕУ бити дочекана раширених руку, јер су на пример Аустрија, Италија и Немачка одмах ставиле до знања да ће  након уласка Хрватске у ЕУ искористити право ограничавања приступа свом тржишту рада за хрватске држављане, у почетку на две године. Хрватски држављани ће бити третирани исто као и Бугари и Румуни, а једине олакшице ће имати високообразовани и студенти. 

Хрватска је до сада имала велику подршку партнера из ЕУ, који су јој ради уласка опростили чак и етничко чишћење Срба у „Олуји“, али истовремено са завршавањем процеса њеног пријема, почели су да стижу и рачуни које треба платити, и то државном имовином, која је, попут грчке, сада стављена на распродају. Зато је хрватски Државни уред за управљање државном имовином (ДУУДИ) почетком овог месеца направио за Владу списак више десетина предузећа у већинском или мањинском државном власништву, која ће, осим неколицине монопола од стратешког значаја, бити стављена на продају. Компаније су подељене на три групе, а у првој су хрватске жељезнице – Карго, Бродарски институт, Кроација ерлајнс, Кроација банка, Хрватска пошта, Хрватска лутрија, Имунолошки завод, Јадролинија, Лука Ријека, Народне новине, Бродоградилиште Уљаник, и седам аеродрома. Следећа категорија обухвата десетак предузећа у којима држава има мањински, али значајан део, а то су Ђуро Ђаковић Холдинг, Ина, Кончар, Лука Плоче, Подравка, Атланска пловидба, Сунчани Хвар, Кроација осигурање, Хрватска поштанска банка. Последња категорија с називом „Концесионари“ односи се на још неке фирме и јавна добра попут аутопутева, који ће бити изнајмљени на више десетина година.

Поред тога, направљен је и предлог Закона о стратешким инвестицијама,  који Влади даје право да у „сврху проведбе стратешког пројекта“  отуђи јавна добра, односно прода их или изнајми неком великом инвеститору који за то добије одобрење. По том закону, Влада ће својом одлуком једноставно укинути шумама, пољопривредном земљишту, водоносницима, водоводима или јавним путевима и железници статус јавног добра и продати их или изнајмити инвеститору, а занимљиво је да ће се приликом спровођења таквог „стратешког пројекта“ суспендовати сви планови, студије , процедуре и остали закони, осим Закона о стратешким инвестицијама, по коме главну регулаторну улогу има Влада, односно поједино ресорно министарство и поверенство именовано од стране те исте Владе.

Предлог овог закона већ је изазвао негативне реакције дела јавности и невладиних организација и оптужбе да закон утире пут корупцији, јер ће Влада одређивати шта ће се сматрати стратешким пројектима, а разочарање је веће пошто је садашња владајућа коалиција добила изборе због очекивања грађана да ће доћи до сређивања стања у корумпираној држави. Уместо тога, нова власт, која је поверење грађана освојила левичарским паролама, започела је спровођење потпуне неолибералне политике, а приватном капиталу и инвестицијама дала пуну слободу и првенство над заштитом државног и општег друштвеног интереса.  То је у суштини епилог дугогодишњег процеса приступања Хрватске ЕУ, на коме се јасно види да ће у будућој Европској унији мале земље доспети до статуса унутрашњих колонија неколицине моћних. Јавност у Хрватској сада поставља питање шта ће се десити кад се све наведено прода или изнајми и шта ће остати грађанима и њиховим потомцима. По свему судећи ништа, осим властите радне снаге, с којом ће ући у ЕУ.