Да ли избор Колинде Грабар Китановић представља претњу за Србе?

Хрватска је добила новог председника, тачније председницу Колинду Грабар Китановић. Она је за само 20.000 гласова победила досадашњег председника Иву Јосиповића. Нова председница долази из Туђманове странке ХДЗ. Она је прокламовала наставак политике своје странке, а добро знамо каква је то политика - политика убијања и протеривања Срба са вековних огњишта. Туђман је једном приликом изјавио да, да није било рата, Хрватска не би постојала. Шта можемо да очекујемо од новоизабране председнице Хрватске? Ако узмемо у обзир њене изјаве, ништа добро. Колинда Грабар Китановић је изјавила: „Борићу се за права Хрвата у Србији, Војводини и другим земљама“[1]

Хрватска је једном већ признала Косово, чиме је директно нарушила суверенитет и интигритет Србије, а Грабар Китановић сада, у својој више него опасној изјави, раздваја Србију и Војводину! Таква изјава представља кршење суверенитета и интегритета Србије. Власт у Београду је требало оштро да реагује, међутим, ни слово протеста није упућено Хрватској. Загреб се враћа својим националистичким идејама, док се Србија и даље налази на „европском путу“.

Власт у Србији је индиферентна према националним интересима Срба, за разлику од Хрватске која је у ЕУ, али ипак штити своје националне интересе. Колинда Грабар Китаровић је изјавила да ће се борити за хрватске националне интересе јер је „ово Хрватска, а не регија". Овом изјавом председница Хрватске на прво место ставља Хрватску за разлику од наших лидера, који у први план увек истичу просперитет регије. Изгледа да ће новоизабрана председница Хрватске водити много здравију политику по хрватски народ него што је то случај са лидерима у Београду.

Хрватска ће сада имати материјала да напада Србију и да кочи њен улазак у Европску унију, што се никако неће допасти еврофанатицима који воде нашу земљу. Хрватска је прећутно прокламовала два циља - први циљ је био улазак у ЕУ, други циљ је био заштита националних интереса у склопу Европске уније. Други циљ Хрватска тек треба да оствари, али је избором председнице, која је потекла у једној политичкој атмосфери у којој се Срби мрзе и доживљавају као непријатељи хрватског народа, Загреб на добром путу да оствари и други циљ.

Проблем је у томе што су хрватски национални интереси били увек усмерени против Срба и њихове егзистенције. Србија, за разлику од Хрватске, није успела да оствари ниједан од горепоменутих циљева. Нити је познато када ће постати чланица ЕУ, нити су српски национални интереси издиференцирани. Хрватска није идентификовала своје националне интересе са уласком у ЕУ, или уколико је то урадила, онда је то у много мањој мери него на примеру Србије, која је у потпуности своје националне интересе стопила са уласком у ЕУ.

Хрватска председница ће, судећи по изјавама, водити много здравију националну политику, која ће бити оријентисана на заштиту свих Хрвата за разлику од српских лидера који су заслепљени „европејством“. Бојимо се да ће се стара девиза „оно што је добро за Хрвата лоше је за Србина“ остварити у пуној мери. Хрватска ће се захуктати против Србије и Срба и прави одговор на такву „хадезеовску“ политику била би национално и патриотски оријентисана политика званичног Београда. Нажалост, на власти у Србији су људи којима српски национални интереси нису у првом плану, тако да не можемо очекивати политику Београда која би сагледала и уважила прилике у Хрватској и конципирала ставове који би одговорили на имплицитне претње које потичу из Загреба.