среда, 12. фебруар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > О неуспеху наших олимпијаца, или зашто Дивац треба да поднесе оставку
Коментар дана

О неуспеху наших олимпијаца, или зашто Дивац треба да поднесе оставку

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Јовановић   
уторак, 07. август 2012.

Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије

Читава нација их је испратила са великом надом у срцу да ће достојно представљати земљу на највећој спортској приредби на свету. Олимпијске игре представљају највећу светску манифестацију спортског духа и хуманих вредности. У античко доба ратови су престајали док су трајале олимпијске игре, толико о нивоу наше цивилизованости. Не каже се за џабе олимпијски дух, јер он прожима сваког становника на планети и наравно сваког спортисту. Подразумева се да он води спортисте до највећих достигнућа, али нису достигнућа та која су битна и број медаља већ сам приступ олимпијским играма. Дужност и обавеза сваког спортисте је да нацију представи на достојан начин, другим речима да је не обрука. Врхунац спортске каријере за многе спортисте представљају управо олимпијске игре и част да се бране националне боје не може се ни са чим поредити.

Наш олимпијски тим је подбацио у свему горе реченом. Да се оградимо, то важи за велику већину спортиста у индивидуалним и нарочито колективним спортовима. Свака част појединцима који су дали све од себе и који су ушли у финална такмичења и тамо постигли успех, за медаљу или не, то је већ мање важно. Важно је борити се и заступати своју земљу свим срцем. То су управо учинили наши стрелци Андрија Златић који је узео бронзу у дисциплини ваздушни пиштољ на 10 м и преслатка Ивана Максимовић која је освојила сребро у дисциплини малокалибарска пушка тростав. Андрија Златић је имао још једно финале и показао је свима заједно са младом Иваном како се бори за Србију. Занимљиво је да до сада једине наше освајаче медаља готово да нико у јавности није ни помињао, били су непознати и у сенци, а овенчали су се славом.

Руку на срце морамо да будемо праведни и према осталим мање познатим олимписким такмичарима, младом Емиру Бекрићу

Ивана Максимовић са сребрном медаљом

који је дао све од себе у дисциплини 400 м препоне, затим младом пливачу Велимиру Стјепановићу који је био шести у финалу у дисциплини 200 м делфин. То су наше наде за следећу олимпијаду. Затим, ту је још једна стрелкиња, веома перспективна Зорана Аруновић, која се пласирала чак у два финала и која је замало остала без медаље, заузевши четврто место у дисциплини малокалибарски пиштољ. Атлетичар Асмир Колашинац се такође пласирао у финале, али му је фалило мало спортске среће као и Зорани. Ту морамо да поменемо и комплетан веслачки тим Србије, који је такође достојно репрезентовао боје Србије.

Дакле, свака част горе поменутим олимпијцима и уколико смо неког изоставили нека нам опросте. Али шта њих разликује од осталих којима је овај текст и намењен. Име. Они су далеко мање извикани него Новак Ђоковић који је добио ту част да буде барјактар нашег олимпијског тима и да носи српску тробојку на свечаном дефилеу спортиста на олимпијском стадиону у Лондону. Помало је подбацио и Милорад Чавић, наш најбољи пливач свих времена, од кога се очекивало више, опростио се четвртим местом а могао је више упркос повреди, један завеслај му је фалио. Али од њега је био бољи руски пливач који је као осми у финалној групи узео бронзу Чавићу испред носа. Али Чавић је још био и добар када узмемо у обзир Нађу Хигл, бившу светску првакињу у дисциплини 200 м прсно. Када је освојила то злато Нађа је једноставно потонула као сидро и више није успела да забележи ни један значајнији резултат. Од ње смо много више очекивали од осмог места у полуфиналној трци. Огромно разочарење. Да се вратимо још једном великом имену нашег спорта Новаку Ђоковићу, који је после освајања прошлогодишњег Вимблдона у Београду дочекан као бог. Шта очекивати од сада већ бившег броја један, осим неко од одличја у тенису. Међутим, то се није догодило. Остали смо без иједне медаље у тенису, што је катастрофа за једну нацију која је почела да се дичи успесима на тениским борилиштима. Чак је и искусни Зимоњић заказао у оба дубла, па нас је и он оставио огорчене.

Андрија Златић, трећи у својој дисциплини

Да не дужимо причу, Србија је тек разочарала у колективним спортовима, некада нашој најјачој узданици,. Свака част ватерполистима који ће сигурно освојити неко од одличија, можда чак и златно, али су зато све остале репрезентације у колективним спортовима, еуфемизам је рећи, заказале. Највећу бруку и срамоту Србији су донеле одбојкашице, званичне првакиње Европе. Њих дефинитивно није красио олимпијски дух, јер су због свађа у репрезентацији и сукоба са тренером изгубиле све мечеве! Одбојкаши нису имали таквих проблема, али тренер Колаковић и нација је много више очекивала од нашег некадашњег звезданог спорта који нам је донео толико одличја. Такође, видели смо једно срамотно издање репрезентације Србије у рукомету која није успела да се пласира у четвртфинале, а наша рукометна репрезентација је вице шампион Европе!

Да закључимо, неким спортистима је очигледно много више стало до личне промоције и - зашто да не кажемо - новца, него до промоције наше земље. Циљ олимпијских игара је да се пружи максимум и да се достојно представи домовина. Очигледно, неки од поменутих спортиста у индивидуалним спортовима и спортисти у мушкој и нарочито женској одбојкашкој репрезентацији, те спортисти у рукометној репрезентацији нису ово схватили на прави начин. Суштина је да су извикани спортисти пружили много мање него што се то од њих очекивало, а да су младе наде које готово нико није ни помињао и више него достојно репрезентовале нашу земљу. Због оваквих резултата и понашања појединих спортиста председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац би требало да поднесе оставку. Толико о учешћу наших нада и најбољих представника нације на олимпијским играма у Лондону 2012. Једном речју, потпуно разочарање. Надајмо се да ће у Рио де Жанеиру 2016. наши спортисти, ношени крилима олимпијског духа, достојније представити нашу земљу.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер