Коментар дана | |||
О неуспеху наших олимпијаца, или зашто Дивац треба да поднесе оставку |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 07. август 2012. | |
![]() Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије Наш олимпијски тим је подбацио у свему горе реченом. Да се оградимо, то важи за велику већину спортиста у индивидуалним и нарочито колективним спортовима. Свака част појединцима који су дали све од себе и који су ушли у финална такмичења и тамо постигли успех, за медаљу или не, то је већ мање важно. Важно је борити се и заступати своју земљу свим срцем. То су управо учинили наши стрелци Андрија Златић који је узео бронзу у дисциплини ваздушни пиштољ на 10 м и преслатка Ивана Максимовић која је освојила сребро у дисциплини малокалибарска пушка тростав. Андрија Златић је имао још једно финале и показао је свима заједно са младом Иваном како се бори за Србију. Занимљиво је да до сада једине наше освајаче медаља готово да нико у јавности није ни помињао, били су непознати и у сенци, а овенчали су се славом. Руку на срце морамо да будемо праведни и према осталим мање познатим олимписким такмичарима, младом Емиру Бекрићу ![]() Ивана Максимовић са сребрном медаљом Дакле, свака част горе поменутим олимпијцима и уколико смо неког изоставили нека нам опросте. Али шта њих разликује од осталих којима је овај текст и намењен. Име. Они су далеко мање извикани него Новак Ђоковић који је добио ту част да буде барјактар нашег олимпијског тима и да носи српску тробојку на свечаном дефилеу спортиста на олимпијском стадиону у Лондону. Помало је подбацио и Милорад Чавић, наш најбољи пливач свих времена, од кога се очекивало више, опростио се четвртим местом а могао је више упркос повреди, један завеслај му је фалио. Али од њега је био бољи руски пливач који је као осми у финалној групи узео бронзу Чавићу испред носа. Али Чавић је још био и добар када узмемо у обзир Нађу Хигл, бившу светску првакињу у дисциплини 200 м прсно. Када је освојила то злато Нађа је једноставно потонула као сидро и више није успела да забележи ни један значајнији резултат. Од ње смо много више очекивали од осмог места у полуфиналној трци. Огромно разочарење. Да се вратимо још једном великом имену нашег спорта Новаку Ђоковићу, који је после освајања прошлогодишњег Вимблдона у Београду дочекан као бог. Шта очекивати од сада већ бившег броја један, осим неко од одличја у тенису. Међутим, то се није догодило. Остали смо без иједне медаље у тенису, што је катастрофа за једну нацију која је почела да се дичи успесима на тениским борилиштима. Чак је и искусни Зимоњић заказао у оба дубла, па нас је и он оставио огорчене. ![]() Андрија Златић, трећи у својој дисциплини Да закључимо, неким спортистима је очигледно много више стало до личне промоције и - зашто да не кажемо - новца, него до промоције наше земље. Циљ олимпијских игара је да се пружи максимум и да се достојно представи домовина. Очигледно, неки од поменутих спортиста у индивидуалним спортовима и спортисти у мушкој и нарочито женској одбојкашкој репрезентацији, те спортисти у рукометној репрезентацији нису ово схватили на прави начин. Суштина је да су извикани спортисти пружили много мање него што се то од њих очекивало, а да су младе наде које готово нико није ни помињао и више него достојно репрезентовале нашу земљу. Због оваквих резултата и понашања појединих спортиста председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац би требало да поднесе оставку. Толико о учешћу наших нада и најбољих представника нације на олимпијским играма у Лондону 2012. Једном речју, потпуно разочарање. Надајмо се да ће у Рио де Жанеиру 2016. наши спортисти, ношени крилима олимпијског духа, достојније представити нашу земљу. |