Medijsko lešinarstvo i "humanizacija" zločinca

Novinarstvo svakodnevno balansira između morala i potrebe za kvalitetnom ili ekskluzivnom informacijom, a pošto je moral često prepreka informaciji, mnogi novinari se pretvaraju u hladne i cinične posmatrače koje kontekst nimalo ne dotiče. Informacija ima svoju cenu, ali ipak, i najbrutalniji novinari se ponekad bar zapitaju gde prestaje informisanje, a gde počinje novinarsko lešinarstvo.  Mnogo domaće novinare ovakve dileme nimalo ne muče, jer su profesionalizam i etika u srpskim medijima odavno postali nepotreban višak. Najvažnije je zadovoljiti gazde, lokalne ili domaće, i preko marketinga i tiraža zaraditi za opstanak. Tom logikom se verovatno vodio tabloid „Kurir“, u trenucima kada je cela Srbija, uključujući čak i Natašu Kandić, šokirana oslobađajućim presudama hrvatskim generalima Mladenu Markaču i Antu Gotovini.

Užasnutoj i zgroženoj Srbiji „Kurir“ nudi ni manje ni više nego „ekskluzivni intervju“ sa Gotovinom,  u kome nas ovaj zove da gledamo u budućnost i poziva proterane Srbe da se vrate. „Oni su građani Hrvatske, to je njihova domovina kao što je i moja, tu je njihova kuća. Nije ovo moje više nego što je njihovo“ – kaže nam Gotovina, a prenosi „Kurir“, tabloid koji je u prošlosti debelo uticao na potpuno srozavanje novinarske profesije, a koji je ovom „eksluzivom“ potvrdio svoju crnu reputaciju. A da bruka bude još veća, odmah pored Gotovine, smeši nam se sa fotografije i "heroj Srebrenice" Naser Orić, koji, takođe "eksluzivno za Kurir", toplo pozdravlja oslobođenog Gotovinu i priča o srdačnoj atmosferi koja vlada među pritvorenicima u Tribunalu.

Domaća javnost je već oguglala na „Kurirove“ bisere (treba napomenuti da, na žalost, "Kurir" u tom pogledu nipošto nije jedini, i da mnogi drugi "srpski" mediji s pažnjom i poštovanjem prate i prenose npr. izjave OVK komandanata i (ne)osuđenih terorista), ali intervju sa Gotovinom zaista je krajnja tačka besramnog i beskrupoloznog novinarstva,  čime je bukvalno pljunuto na sve žrtve „Oluje“ i sve proterane Srbe. Nečovečnost ovog postupka i objavljivanje intervjua jednaka je isto tako nečovečnom slavlju u Hrvatskoj. Uredništvo „Kurira“ moralo je najpre da razmisli kako će intervju delovati na građane Srbije, i da se zapita kako bi ta ista Hrvatska reagovala kada bi neki njihov list objavio ekskluzivni intervju sa nekim od srpskih generala koji sada trunu u Hagu. Urednici su najpre trebalo da se zapitaju kako bi u ovom trenutku izraelska javnost reagovala na intervju s nekim od vođa Hamasa, ili palestinska na intervju sa Benjaminom Netanijahuom, ili kako bi u krajnjoj liniji na javnost delovao intervju sa Adolfom Ajhmanom u nekom od tiražnih izraelskih novina 60-tih godina prošlog veka.

Uredništvo „Kurira“ takve etičke dileme izgleda da nisu mučile, a da bi malo amortizovao negativan efekat koji je svakako proizveden u javnosti, u sledećem broju „Kurir“ u dva teksta piše o hrvatskom generalu, ali u izrazito negativnom kontekstu, pored ostalog,  uz navode da je hrvatski „heroj“ u Francuskoj, od 1986. do 1995., tri puta osuđen na ukupno devet i po godina zatvora, zbog oružane pljačke, iznude i otmice.

„Kuriru“ je sasvim jasno ko je Gotovina, a motiv intervjua s njim je najverovatnije bila želja za povećanjem dnevnog tiraža i većom zaradom. Jednako zločinu je međutim ovo pranje hrvatskog zločinca koji čitaocima „Kurira“ otkriva svoju tobožnju ljudsku stranu i „ljubazno“ poziva Srbe da se vrate. Najmanje što srpskoj javnosti sada treba jeste humanizacija zločinaca u domaćim medijima, a obzirom na „kurirsko“ shvatanje novinarstva, treba onda da se zapitamo da li možemo da očekujemo i intervju sa Ramušem Haradinajem kada, kako se najavljuje, dođe do njegovog oslobađanje, tj. da li će tada „Kurir“ ljubazno dati svoju naslovnu stranicu još jednom krvniku?