Лажни сјај "Ер Сербие"

Представа тзв. реконструкције Владе Србије још није завршена, али је и поред затрпавања јавности политичком сапуницом, сасвим очигледно да досадашњи владајући тим није испунио ни једно од својих бројних обећања. Великих инвеститора и препородитеља земље још увек нема, док сви најављени грандиозни пројекти и даље постоје само на папиру. Ни арапски шеици још нису одрешили кесе, а од силних милијарди сигло је само првих 40 милиона долара, које је компанија „Етихад“ уложила у бивши „Јат“, чиме је и званично започео рад нове српске авио компаније, назване „Ер Србија“.

Медији су већ по обичају или по команди, овај аранжман већ представили као успех оних-који-испуњавају-обећано, а будућа српска авиокомпанија је већ проглашена краљицом балканског неба. Саморекламерство, хвалисање и нови дизајн, ипак не могу прекрити сву трулеж бившег Јата, нити сакрити да је у питању још један мутан посао, са неизвесним исходом, који ће на терет грађана Србије свалити неколико стотина милиона евра. Нова компанија ствара се наиме заједничким улагањем Етихад ервејза и Владе Србије од по сто милиона долара, Етихад добија 49 одсто Јата, а иако ће држава са 51 одсто удела остати већински власник, управљачка права су препуштена компанији из Абу Дабија. "Ер Србији“ остају сви слотови који се користе на међународним аеродромима, креће и 14 нових одредишта, а како се најављује, компанија ће до краја године добити на лизинг 10 нових Ербас авиона, и запослити 50 пилота. Етихад међутим не признаје дугове Јат-а који износе око 190 милиона евра, које ће на себе преузети држава, односно њени грађани, док Влада на себе преузима и решавање социјалног програма за вишак запослених.

Србија дакле у нову компанију улаже не сто, већ много више милиона долара, скоро дупло више од Етихада а добија само 51%, док стручњаци најављују да „Ер Србија“ може да постане профитабилна тек 2016, што такође није гарантовано, већ зависи од цене керозина, попуњености авиона и других фактора. Стварање „Ер Србије“ стога је далеко од великог успеха, и оно је изгледа урађено по сличном принципу као стварање фабрике аутомобила са Фијатом, док се у појединим медијима наводи да су многи услови уговора са Етихадом, попут оних са торинском компанијом, остали непознаница. Очигледно, Вучић и СНС су, немајући нових идеја, кренули Динкићевим стопама, док их нимало не брине то што ће и овај експеримент са несигурним исходом дебело платити грађани Србије. Прилика за добар маркетинг није пропуштена.

Истини за вољу, мора се рећи да ни Вучић и СНС нису упропастили стари Јат, кога су годинама музле и пељешиле партије на власти, а да је набавка Ербасових авиона условљена веома лошим уговором који је потписан још 1998. године уочи преговора у Рамбујеу, када је Милошевић желео да ојача свој положај међу земљама ЕУ. Ипак, када се већ у оследње време толико говори о одговорности, грађани Србије имају право да се запитају да ли ће неко да одговара за дуг од 190 милиона евра, који морају да плате, и да ли ће неко да одговара за распипање и криминал који је годинама владао у тој компанији. Такође, када се већ толико говори о расветљавању старих афера, да ли ће се разјаснити зашто Јат није приватизован када је могло да се добије далеко више, односно када је српску компанију желео да купи Аерофлот? Руска компанија је наиме још 2007, када је први пут припремана приватизација, дала понуду далеко бољу од свих конкурената, пошто је намеравала да задржи име компаније, преузме све запослене, врати дугове Јат-а, замени флоту, сачува постојеће линије и развије регионални саобраћај.

Према тадашњим намерама Аерофлота, “Јат ервејз” би била модерна авио-компанија са флотом од око 40 или 45 летелица, али је све стопирано када је из Европске комисије стигла „препорука“ да се српски авиопревозник прода некој европској компанији. Сада уместо европске имамо арапску, али то нимало не умањује одговорност свих оних који су годинама управљали односно уништавали Јат. О томе од Вучића, Динкића, Арапа и насмејане екипе око њих нисмо чули ни речи.