Jedan dolar za Ju Es Stil

Ekonomska kriza i niz neuspešnih godina naveli su američku kompaniju Ju Es Stil da definitivno napusti Srbiju. Železara u Smederevu ipak neće biti zatvorena, jer će posrnulog džina prema dogovoru koji je postignut sinoć, preuzeti Vlada Srbije, i to za jedan dolar. Amerikanci su najavili odlazak pošto je Ju Es Stil Srbija  2010. godinu završila sa manjkom od 150 miliona evra, dok je do septembra prošle godine minus iznosio 73 miliona dolara. Zatvaranje fabrike bi međutim, bila ne samo tiha eutanazija za grad, u kome oko železare neposredno i posredno zavisi oko 20 000 ljudi, i brojne manje firme, već i ozbiljan problem za srpski izvoz, posrnulu železnicu koja je do sada 40% robe prevozila za potrebe smederevskog giganta, i na kraju, za samu državu. 

Zbog mogućnost odlaska US Stilu je jednom već pružena pomoć, kada je grad Smederevo kompaniji oprostio deo taksi za period od 2008. do 2011, čime je budžet Smedereva  pretrpeo štetu veću od 400 miliona dinara. Spremnost grada i države na još veće ustupke nije međutim pokolebala Amerikance da odu, zbog čega je Vlada Srbije morala da „uskoči“, da spreči ekonomsku katastrofu Smedereva i teške posledice po ionaku slabu i deindustrijalizovanu privredu.  Odluka Vlade Srbije predstavlja rešenje koje jeste bolje od potpunog prestanka rada fabrike, ali je daleko od dugoročnog, povoljnog i održivog rešenja za kompaniju koja decenijama unazad pravi gubitke. Kada je prodavan 2003. tadašnji Sartid je imao dug od skoro milijardu i po dolara, koji Amerikanci nisu želeli da preuzmu. Umesto dugova, u čuvenoj kupovini za 23 miliona evra Amerikanci su dobili kompletnu Novu železaru, koja uključuje šest čeličana i valjaonica i rasprostire se na 300 hektara zemlje, staru železaru sa tri livnice, fabriku belih limova u Šapcu, smederevsku luku , slobodnu carinsku zonu u Smederevu na površini od 21 hektara, fabriku kreča u Kučevu, kao i niz drugih nekretnina.

Država je bila više nego darežljiva prema Ju Es Stilu, koji je imao obavezu da uloži 150 miliona dolara, a Amerikanci će sada Vladi predati, kako je saopštio premijer Mirko Cvetković,  kompletna osnovna sredstva za rad u vrednosti od 250 miliona dolara i neto obrtna sredstva u vrednosti od 100 miliona evra. Cvetković je rekao i da "železara nema nikakva zaduženja i kredite prema bankama", a da će se država potruditi da kompanija što pre nađe strateškog partnera.  Kupovina železare za jedan dolar je svakako jeftinija od 23 miliona, i ona bi svakako veoma povoljna da se ne kupuje kompanija koja je za dve godine napravila minus od najmanje 300 miliona evra. Zbog toga se postavlja pitanje kako će država, ili potencijalni kupac u uslovima krize dovesti velikog gubitaša do profita, kada to nije mogla ni jedna velika svetska kompanija poput Ju Es Stila.  

Vlada Kupuje železaru u vremenu kada je zatvoreno nekoliko železara u Evropi jer nema potražnje za čelikom, a država će do pronalaska novog kupca morati da pokriva ogromne troškove kompanije. Ipak, obzirom da se bliže izbori, vladajuća koalicija svakako ne može sebi da dozvoli da se Smederevo pretvori u drugu dolinu gladi. Kupovina smederevske železare zato nije samo pokušaj spasavanja kompanije, već i istovremeno dobra prilika za kupovinu socijalnog mira i sprečavanje debakla na izborima. Zato sada Smederevo mora da se spašava, iako su u dosadašnjoj u privatizaciji mnoge jake i velike firme puštene da glatko propadnu. Hiljade radnika u Smederevu svakako neće ostati na ulici, bar do formiranja nove vlade, a tada će građani Srbije verovatno shvatiti koliko zaista vredi taj ,,jedan dolar" i koliko dugo će morati da ga otplaćuju.