Hrvatski “Leks Perković” - EU nije Jugoslavija

Nema sumnje  da je  život u nekadašnjoj Jugoslaviji – najpre kraljevini a zatim republici – naučio Hrvate da se služe ucenama i smicalicama kako bi ostvarivali svoje nacionalne interese. Ostali narodi u toj bivšoj i labavoj zajednici uglavnom su ili nasedali njihovim podvalama ili su jednostavno popuštali pred hrvatskim zahtevima, ponekad iz straha, a često  u varljivoj i nikad ostvarenoj nadi da će i oni najzad biti zadovoljni i dozvoliti da se  u zajedničkoj državi normalno živi.

Takav odnos ostalih Jugoslovena prema njima, očigledno je veoma razmazio Hrvate, te su oni danas, kada su se konačno oslobodili ”velikosrpske hegemonije i višedecenijskog zlostavljanja”, uvereni kako mogu da nastave sa starom praksom i posle ulaska u Evropsku uniju.Ili, kako kaže narodna poslovica,”Što dikla navikla, to nevjesta ne odriče”. Vlada Hrvatske i  njen Sabor, uvereni da i u novoj zajednici mogu da se ponašaju kao u nekadašnjoj Jugoslaviji, dva dana uoči priključenja Hrvatske EU doneli su zakon (“ Leks Perković”) prema kome se krivična dela počinjena pre avgusta 2002. smatraju zastarelim. Što znači da je postupak po  evropskim poternicama za osumnjičenima moguć samo za počinioce dela posle tog datuma.. Lica koja se traže za  dela učinjena  pre njega ne mogu biti predata državi koja ih je stavila na poternicu. Neposredni cilj ovog trika bio je da se zaštiti Josip Perković koga Nemačka traži kao osumnjičenog za ubistvo hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića 1983. u Bavarskoj. Ujedno, uz Perkovića, ovim zakonom postaju nedodirljivi i drugi zločinci, takozvani branitelji i domoljubi  za sve  buduće poternice koje bi se mogle raspisati za njima..

Koja je je osnovna greška autora ovog zakona, bolje reći, smicalice? Upravo  to što su smetnuli s uma da Evropska unija nije i ne može biti nekadašnja Jugoslavija, već je to savez država članica koje lako prepoznaju  trikove ove vrste i ne nasedaju na njih.

Gospođa Vivijan Reding, Luksemburžanka, potpredsednica Evropske komisije, zadužena za pravosuđe, ljudska prava i državljanstvo ( inače, u telima Evropske unije neprekidno od 1989. godine) još u mesecu avgustu upozorila je Vladu Hrvatske da se ovaj naprasno doneti zakon hitno mora izmeniti, na što je Vlada burno negodovala izjavom: “Mi smo u pravu, idemo do kraja, čak i ako nas kazne!”                           

U međuvremenu, gđa Reding je dobila  jednoglasnu podršku svojih  kolega iz Evropske komisije, te je sada na dnevnom redu uvođenje  sankcija Hrvatskoj. Ovu proceduru Evropska komisija pokrenula je  u prošli petak , dok će odluka o službenom započinjanju postupka biti doneta u sredu ( 18. septembra) na sastanku Evropske komisije, kada će sve države članice biti o njemu i zvanično obaveštene. Prema propisima, Evropska komisija je dužna da sasluša mišljenja država  članica , ali one ne mogu ni na koji način da spreče postupak, tako da bi već u roku od deset dana, odnosno, još pre kraja septembra počelo uskraćivanje novčane pomoći koju je trebalo da dobije  najnovija država članica EU.

“Boginja pravde je slepa,” rekla je gđa Reding hrvatskim novinarima.”Ona se drži zakona. A vaš zakon je u suprotnosti sa evropskim pravom. Ako stvarate prostor bez granica unutar Evropske unije, morate se osigurati i da zločini počinjeni u jednoj državi članici ne ostanu nekažnjeni”.

Ipak, izjava gospođe Reding nije nimalo pokolebala Orsta Miljevića, ministra pravosuđa u Vladi Hrvatske, koji samouvereno kaže; “Mi imamo svoj stav, oni imaju svoj i stvar ide dalje. Komisija može da preduzme određene mere, no ne  i sankcije. Građani neće ostati bez ijednog evra. To je sigurno”.

Vlada Hrvatske, međutim, nikako ne može da shvati  da SFRJ više ne postoji , pa tako ni njen predsednik Zoran Milanović. I on drži govore po ukusu branitelja i domoljuba, grmi protiv Evropske komisije i uzvikuje: “Neće biti sankcija, neću  dozvoliti ( ON neće dozvoliti!) da se Hrvatskom briše pod! Nismo mi ptičji rezervat, nego država!”

Kad je hrvatski novinari pitaju šta misli o retorici hrvatskih “visokih dužnosnika”,  gđa Reding kratko odgovara: “. Ne mogu reagovati na svaku besmislicu koju neko negde izgovori”.  

A ja nešto mislim:  kakvo li bi  veselje nastalo na Pantovčaku  da se nekim slučajem otkriju  makar i veoma daleke rodbinske ili bar samo prijateljske veze gđe Reding sa Srbijom!