Гласовима једва трећине бирача Хрватска угурана у ЕУ

Већина грађана Хрватске који су у недељу изашли на референдум гласала је за улазак земље у Европску унију, али, иако тамошња политичка елита сада слави, уверљивост и легитимност референдума знатно је умањила слаба излазност бирача, који су показали неочекивану апатију и незаинтересованост. На референдум је наиме изашло само око 44 одсто уписаних бирача, односно око 1,9 милиона, а за приступање се изјаснило око 66 одсто изашлих. Против је било око 33 одсто, тако да се испоставило да је тек трећина укупног гласачког тела подржала тако крупну одлуку као што је улазак у ЕУ. Активна пропаганда пред изјашњавање није допринела очекиваном одзиву бирача, а референдум чак не би ни успео да недавно није извршена промена Устава, којом је утврђено да је за одлуку довољна већина изашлих бирача, уместо укупног броја уписаних.

Према оцени аналитичара, овакав однос грађана Хрватске сведочи о њиховој дубокој резигнацији, кризи ауторитета ЕУ и губљењу поверења у сопствене и европске институције. Нови хрватски премијер Зоран Милановић је у првим реаговањима на одлуку грађана истакао да Хрватска први пут својом вољом улази у неки савез, али због неочекивано малог одзива бирача може се додати да је Хрватска самостално, али безвољно одлучила о својој судбини.

Хрватска ће у ЕУ ући 1. јула 2013. године, у време одавно завршене европске журке, а водећим хрватским политичарима је, и поред мршавог резултата, референдум ипак донео олакшање, јер је сада извесно да ће земља постати 28. чланица ЕУ, после чега ће се врата Уније за дуже време затворити за даље проширивање. И поред кризе у ЕУ, заговорници Уније су је представили као најпрагматичније решење и могућност да посустала привреда, оптерећена са 67 милијарди дуга и незапосленошћу од 17%, оживи и добије нове могућности. С друге стране, антиевропски лоби у Хрватској остао је јак, и противници уласка Хрватске у ЕУ су већ затражили да се након квалитетне расправе одржи нови референдум. Позивајући се на измене устава и промену правила они сматрају да протекли референдум није легитиман и најављују да ће га оспоравати правним путем.

Суштински неуспех референдума изненађује међутим и због тога што је Хрватска као независна држава имала подршку ЕУ и Брисела, за које ни етничко чишћење Срба, ни бројна нерешена питања српских избеглица и преосталих Срба нису представљали сметњу за отварање и затварање преговора о приступу. Пријем Хрватске ће стога бити потврда преваге геополитичких интереса над прокламованим европским принципима, а сам референдум је још једном истакао садашње недемократско устројство Уније, у којој воља грађана све мање има утицаја, и у коме се до жељених резултата изјашњавања грађана долази након што је цео процес готово завршен.   

Грађани Хрватске су су резултате референдума дочекали без еуфорије, са најавом нових поскупљења, резања плата у јавном сектору и повећања пореза, и у страху за судбину пољопривреде и бродоградње, одласти које по диктату Брисела морају реформисати. Хрвати ће у наредним годинама видети да ли ће им чланство у Унији донети напредак и толико жељени бег са Балкана, док ће грађани Србије, која до чланства у ЕУ, ако га икад буде, има још пуно година, имати пред собом пример Хрватске и довољно времена да се увере да ли чланство у ЕУ за малу и економски слабу земљу представља спас или пропаст.