Dunavska republika

Dok traju debate o Statutu Vojvodine, državni i pokrajinski establišment pokušava da pokaže da će se sve završiti „u okviru porodice“, dok istovremeno, drugi deo pokrajinskog establišmenta nastoji da AP Vojvodinu što je više moguće udalji od Srbije. Evropska komisija je naime sredinom juna ove godine u Briselu donela odluku o formiranju dunavske evropske regije 2011. godine, koja bi trebala da obuhvati i poveže regije koje se nalaze u slivu Dunava, čime bi se postepeno stvorio jedinstven geografski, privredni i kulturni prostor. Nažalost, Inicijativa za stvaranje ove regije potekla je, bar zvanično, pre tri godine iz Novog Sada, što je prošle godine prilikom svog boravka u Briselu s ponosom istakao Bojan Pajtić. U međuvremenu je realizacija ovog projekta prilično odmakla, a koliko se na njemu ozbiljno radi svedoči i nedavna konferencija Predsedništva Saveta podunavskih regija i gradova. Na sednici održanoj u Beču usvojena je Deklaracija o stavovima Saveta o strategiji Evropske unije za podunavski prostor, koja predviđa dalje korake u integrisanju i stvaranju Dunavskog evroregiona.

U radu Predsedništva Saveta učestvovao je i predsednik Skupštine AP Vojvodine Šandor Egereši koji je inače i zamenik predsednika Saveta podunavskih gradova i regija. Kako navodi Dojče vele, Egereši je zajedno sa Peterom Langerom, direktorom Dunavskog biroa iz nemačkog grada Ulma jedan od glavnih promotera ideje o dunavskoj integraciji. Da bi se ona ojačala, Egereši je nedavno u Beču predložio formiranje dunavskog parlamenta i dunavske medijske mreže. Prema njegovom predlogu, dunavski parlament bi trebao da omogući političku komunikaciju i povezivanje parlamenata država, regija i gradova i institucija dunavske regije, dok bi dunavska medijska mreža trebala da podrži realizaciju dunavske strategije.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine je u Beču predložio i uključivanje slovačkih i hrvatskih gradova i regija u rad Saveta podunavskih regiona i gradova, a kako se navodi, njegove inicijative su prihvaćene i uvrštene u usvojenu Deklaraciju o stavovima Saveta.

U skladu sa dunavskom strategijom već nekoliko godina se odvija saradnja AP Vojvodine i regija iz susednih država, a Radna grupa Vlade Republike Srbije za saradnju sa EU za Podunavlje i Radna grupa AP Vojvodine nedavno su predstavili i listu projekata za saradnju sa ostalim dunavskim regijama, koji će biti dostavljeni operativnom centru, Dunavskom birou u Ulmu i Evropskoj komisiji u Briselu. Projekti se odnose na obrazovanje, kulturu, privredu, ekologiju, prostorno planiranje, regionalnu i lokalnu i univerzitetsku saradnju, a takođe i na dunavsku multietničnost i multikulturalnost. Šta znači „dunavska multietničnost i multikulturalnost“ nije još definisano, ali je na Kampu tolerancije mladih u Bačkoj Topoli, koji je u julu ove godine okupio 180 devojaka i mladića iz podunavskih gradova i regiona, Egereši rekao je da se kroz takve programe može izgraditi i jačati evropski, vojvođanski i dunavski identitet.

Uoči početka Kampa tolerancije, Egereši je predložio i održavanje konferencije predsednika parlamenata dunavskih država i regija u Novom Sadu 24. jula 2010. godine, a posle sastanka u Beču je izjavio da je 2010. godina presudna u profilisanju jednog novog evropskog regionalnog koncepta i nastajanja nove, dunavske strategije.  Šandor Egereši svojim izjavama i postupcima pokazuje do čega mu je zaista stalo, izgleda do svega, samo ne do srpskog identiteta i karaktera AP Vojvodine. Žalosno je da državni organi ne reaguju kada njeni zvaničnici otvoreno rade protiv interesa sopstvene države, već umesto toga aktivno sarađuju u njenom daljem slabljenju i stvaranju Dunavskog evroregiona. Ostaje da se vidi da li će neko u Beogradu reagovati kada na proleće košava sa Dunava donese sve jaču nostalgiju za nekadašnjom Carevinom i Kraljevinom čija granična kula još stoji u Zemunu.