Да ли се Тадић повлачи са "црте"

Пораз на председничким изборима и одлазак ДС у опозицију није био разлог да се доскорашњи председник Србије и још увек актуелни лидер ДС Борис Тадић повуче из политике. Иако је у изборној ноћи поручио грађанима да ће се „видети у неком другом филму“,  Тадић је затим променио мишљење и најпре безуспешно покушао да постане премијер, да би се, када су шансе за нову државничку функцију пропале, окренуо својој странци и борби за останак на председничком месту.

Тадић очигледно није спреман да се врати у анонимност, а како је недавно изјавио на ХРТ-у, „политика је у свему“, а он је „политичко биће“, због чега је најавио да ће и даље у наредном периоду вршити политички утицај. Још ипак није јасно на који начин ће наставити бављење политиком, будући да прилично оштра борба за Демократску странку још није завршена, пошто су изборни тимови оба кандидата померили гласање за новог председника за 25. новембар.

Отимање око председничког места открило је много прљавог веша странке која се управо за време Тадића дефинитивно претворила у картел за исисавање новца, а сукоб је довео странку до могућег расцепа, што свакако ником не одговара, будући да би значио сигуран крај за све. Због тога је лопта мало спуштена, а упркос великим анимозитетима се појавила и  могућност да дође до договора између страначких барона и председника.

Сам Тадић је најавио да ће одлуку о кандидатури донети 4. новембра,  што зависи од прихватања његових предлога о будућности ДС, које је недавно изнео, и који захтевају чрсту социјалдемократску испрофилисаност странке. Иронично је да Тадић сада захтева демократске реформе у Демократској странци, а нову промену у свом ставу је објаснио интересом да се очува целина странке и она отме из руку тајкуна, односно савеза Ђиласа и Мишковића.  Ипак, у исто време најава часног повлачења може да буде још један изнуђен потез, јер се због удружене снаге Пајтића и Ђиласа Тадић налази у ситуацији да ће после губитка парламентарних и председничких избора пораз поново доживети и у самој странци. То би га свакако дефинитивно дотукло, а пошто се показао као човек који се тешко опрашта и од председничке функције и од политике, чини се да је Тадић радије спреман да сачека нову шансу и Ђиласово евентуално несналажење на месту председника ДС-а, и пад популарности, него да дефинитивно оде у политичку пензију.

Тадић жели да остане у игри, на овај или онај начин, као што то свакако желе и они који га подржавају и који се плаше да под Ђиласом не изгубе стечене позиције и привилегије, као што и даље жели да се бави великим темама. Бивши председник међутим и даље не показује да је свестан да је његов начин владавине довео до експлозије корупције и привредног криминала, због чега је ДС на крају и отишла у опозицију, нити показује свест о бројним сопственим грешкама. Да је заиста демократа какав жели да се прикаже, сачекао би крај свог председничког мандата након чега се не би кандидовао и испоштовао Устав и праксу у демократском свету. Уместо тога, он је „скратио мандат“, кандидовао се и трећи пут, и испао двоструки губитник. Сада има велику шансу да то постане и по трећи пут.   

Тадић је у свом политичком деловању можда имао у виду велике демократске председнике западне Европе, али, када се сведе биланс његове владавине, у свему се ипак показао много сличнији Слободану Милошевићу.  Ипак, ако ништа друго, ако по трећи пут буде поражен, бар неће морати да брине да ће бити ухапшен и послат у Хаг.