„Алаху екбер“ и културна деконтаминација

Нови скандал на Фарми. Још један станар је избачен. Након несташног Кристијана Голубовића, исту судбину доживјела је и Пинкова звијезда у успону, пјевач Семир Џанковић.

Српска јавност, која се већ одавно налази „напољу“, поново је згрожена оним што се десило „унутра“. Бијесни „новопазарски Ромео“, уз повик „ Алаху екбер“, насрнуо је ножем на колегиницу Мају Николић док је, у јеку њиховог вербалног сукоба, пјевала химну „Боже правде“. Продукција је брзо реаговала.

Избацила је насилника, фармерима дала слободно вече, а камере су наставиле да приказују краве и кокошке, које су очигледно биле зачуђење и збуњене оним што се око њих дешава. Фарма се на тренутак смирила, до нових сукоба, који, како вријеме одмиче и гледаност опада, постају све жешћи и смртоноснији.

Ријалити „Фарма“ природно је станиште острашђених, исфрустрираних и очајних особа, који, уз пристојан хонорар, пристају да понижавају и буду понижени. Станари су везани уговором, доведени с намјером да праве урнебес како би се подигла гледаност. Продукција бира супротности које се привлаче, тако да је велико трење у том клаустрофобичном простору, чести су сукоби и свађе учесника.

Све је наизглед под контролом, уз пословично вријеђање, сочне и вулгарне псовке и ситне и крупне провокације, али се деси да понеко прекорачи дозвољени праг понижавања и да се шакама, тупим предметима и, ево сада, хладним оружјем, покуша да обрачуна са неистомишљеником. Има у Фарми свачега. Криминалаца, професионалаца и аматера, бивших и садашњих музичара, шовиниста и политичара, заборављених асова. Промискуитетних и сличних особа, хомосексуалаца и, зашто не рећи, људи са тешким траумама и поремећајима. Држати такве људе у затвореном простору, довести их у стање скоро па гладијаторске борбе, мизантропија је посебне врсте за коју одговорност сноси Продукција, без обзира на њихов добровољан пристанак мотивисан новцем.

Због политичке коректности не би требало говорити о „Алаху екбер“ и ножу, али пошто сам политички некоректан, рећи ћу да је свако терориста ко уз повик „Алаху екбер“ потеже нож, пушку или неко друго смртоносно оружје. То треба да зна сваки млади или стари муслиман (муслиманка), који мисли да је на тај начин афирмише своју вјеру. Он, у ствари, чини медвјеђу услугу исламу, постаје амерички војник, војник државе која већ дуго година властити државни тероризам оправдава исламским тероризмом којег је и произвела обавјештајним радом и којем пружа логистику, и који јој је послужио као изговор да разори неколико исламских држава, да од њих направи пустиње. Да је божје правде, на коју је Семир изгледа прилично алергичан, они би требало због тога да одговарају пред међународним судом.

О томе како је „братство и јединство“ као прокламовани циљ продукције, овим шовинистичким испадом доживјео фијаско, да и не говоримо. Такође да парламент Србије, или неко друго одговорно тијело, неће се бавити „неважним“ ријалити програмима, него неким другим циркусом, није нам страно.

Закључак је да ријалити програме под хитно треба почистити са телевизије. Смеће се у пристојној кући чисти. Они који су се некада здушно залагали за културну деконтаминацију сада ћуте.