Видовдан и сарајевска „мулти-култи“ дешавања

Многе културне догађаје спроводи сарајевски режим у циљу приказивања садашњег Сарајева као мулти-култи престонице. Није познато да ли то смишљају из своје главе или је то само нечији план који морају спровести.

Најновији догађај је „Стољеће мира након стољећа ратова“ и то баш на древни српски празник Видовдан. Сарајлије и његове госте ће у част стољећа мира забављати ниједан други оркестар него баш војни. Дивна симболика за мирнодопско стољеће које нам се указало.

И то не било какав војни оркестар, рецимо неког од конститутивних народа БиХ или ентитета, или неки БиХ војни оркестар пошто постоји заједничка војска, или рецимо оркестар свјетски познатог сарајлије Бреговића који је на бази српске војне музике осмислио свој репертоар, него баш војни оркестар „Мехтер“ из Турске, државе која је позната као један од окупатора и агресора на наше просторе.

Такође је смишљено (види слику 1) да свима остане у мислима да уз фразу са првог банера „стољеће мира“ иде исламски симбол на слиједећем банеру, јер је потребно забашурити податак да је у сваком рату на свијету једна зараћена страна увијек под овим симболом. Изгледа да је циљ да нам се свјетски мир донесе ратовима. Као да се оздрављење може донијети ширењем болести.

Такође је симптоматично непрекидно инсистирање сарајевског режима да се овај наш вјерско-грађански рат на тлу бивше југословенске републике БиХ прикаже као агресија. Избјеглиштво скоро 200.000 Срба под вођством патријарха Чарнојевића са окупираног подручја од стране окупатора, чији војни оркестар свира у Сарајеву на Видовдан, назива се сеоба, а не етничко чишћење. Исту сврху има и употреба појма „агресија“ у ФБиХ, а паралелно и у Хрватској, како би се недостатак Срба у градовима поменута два ентитета, у којима су били присутни у приличном броју, приказао као некаква нова сеоба, а не етничко чишћење. При томе иде паралелно приказивање сеоба других нација као етничко чишћење. Лицемерје је иначе главна карактеристика ове посустале западњачке цивилизације.

На слици 2 се може видјети тенденција становништва у Сарајеву. Подаци за 1971 и 1981. годину су узети из званичног статистичког годишњака, а за 2001. годину су незванични, али су објављени у брошури која је својевремено колала министарствима ФБиХ. Званични подаци не постоје, јер се дуго опструирао попис становништва због објелодањивања „сеоба“.

Посљедице дјеловања сарајевског режима у смислу одржавања константне тињајуће нетрпељивости према бившим становницима, које називају агресорима, често се могу видјети рецимо у коментарима читалаца на сарајевским порталима.

На слици 3. је један типичан коментар какав се уредништва портала не труде да уклоне, него их остављају да посјетиоци сајтова демократским гласањем додјељују минусе, након чега коментар не буде више толико очигледан. Али како сарајевски режим непрекидно преко медија обликује своје сљедбенике, посјетици сајтова често и не налазе да је нешто проблематично у оваквим коментарима па их не минусирају довољно.