Da je blokada „Južnog toka“ direktno vezana za Vašington postalo je jasno kada su Bugarska i Hrvatska bezmalo odustale od ovog projekta nakon nekoliko „prijateljskih poseta“ grupe američkih senatora. 

Poređenja radi, u 2008. pre jednostrane primene SSP-a, od carina je naplaćeno oko 800 miliona evra. U prvoj godini primene SSP-a ti prihodi su pali na 500 miliona evra, u 2010. na 430 miliona evra, 2011. na 380 miliona, 2012. na 315 miliona, lane na 285 miliona i ove će, čak i ako bude naplaćeno sve što je planirano rebalansom, prihodi od carine pasti na 260 miliona evra.

Na taj način je, običan radnik, stavljen u apsolutno podređen položaj prema poslodavcu, bez mogućnosti da bilo šta promeni. On postaje resurs, šrafić u ,,mašini”, koji ,,vlasniku mašine“ treba da bude zahvalan što mu pruža mogućnost da preživi, ma kakav taj život bio.

Nakon Drugog svetskog rata pa do svetske ekonomske krize u SAD-u je na primer evidentan zapanjujući porast rada za tržište. Istovremeno, po pravilu, rad je sve manje plaćen usled činjenice da je rad roba i da mu cena pada dok ponuda raste.

Odbrana javnog sektora je bitna ne samo zato što će radnici u njemu imati manje plate, raditi u lošijim uslovima ili biti prebačeni u privatni sektor gde će biti izloženi već nadaleko čuvenom tretmanu, već i zato što to znači poskupljenje usluga javnog sektora za sve ostale, odliv našeg novca u privatni sektor i opšti pad privredne aktivnosti.

Nalik goniču robova, Vučić svojim izjavama, intervjuima i tekstovima, bičuje radnike, terajući ih da još više rade, bez očekivanja zarade dovoljne za pristojan, dostojanstven život.

Početkom 90-tih vladala je opsednutost neoliberalnim dogmama i globalizacijom. Dve decenije kasnije, magnetizam neoliberalnih dogmi, ali i same ekonomske globalizacije je skoro nestao. Ekonomska globalizacija, između ostalog, bila je percipirana kao širenje kapitalizma i blagostanja koje kapitalizam s sobom nosi.

“Udvarajući” se bankama, do nedavno ste klijente ubedjivali da ne tuže “jadne” banke. A sada Vas klijenti, posebno stanovništvo, mnogo i ne interesuju.

Slični centri bili bi u drugim gradovima zemalja centralne i istočne Evrope, u zavisnosti od oblasti saradnje koju te zemlje ponaosob razvijaju u saradnji sa Kinom. Bivši ministar Milan Bačević, dakle, nije izmislio ili sam predložio kineskoj strani mogućnost da Beograd bude centar za kineske infrastrukturne investicije.

Pričinjena šteta od poplava je faktor koji će dominantno odrediti stanje privrede i društva u Srbiji u dužem periodu, a način na koji se kao društvo budemo suočili sa posledicama ove krize umnogome će uticati na budućnost zemlje.