Zbog  geografskog položaja jedna od komparativnih prednosti Srbije je i saobraćaj pošto preko njene teritorije prirodno treba da prolaze svi saobraćajni koridori koji spajaju Evropu sa Bliskim i Srednjim Istokom. Ovi saobraćajne magistrale podstakla bi razvoj niza pratećih delatnosti i otvorilo mnogo radnih mesta.

Da je blokada „Južnog toka“ direktno vezana za Vašington postalo je jasno kada su Bugarska i Hrvatska bezmalo odustale od ovog projekta nakon nekoliko „prijateljskih poseta“ grupe američkih senatora. 

Poređenja radi, u 2008. pre jednostrane primene SSP-a, od carina je naplaćeno oko 800 miliona evra. U prvoj godini primene SSP-a ti prihodi su pali na 500 miliona evra, u 2010. na 430 miliona evra, 2011. na 380 miliona, 2012. na 315 miliona, lane na 285 miliona i ove će, čak i ako bude naplaćeno sve što je planirano rebalansom, prihodi od carine pasti na 260 miliona evra.

Na taj način je, običan radnik, stavljen u apsolutno podređen položaj prema poslodavcu, bez mogućnosti da bilo šta promeni. On postaje resurs, šrafić u ,,mašini”, koji ,,vlasniku mašine“ treba da bude zahvalan što mu pruža mogućnost da preživi, ma kakav taj život bio.

Nakon Drugog svetskog rata pa do svetske ekonomske krize u SAD-u je na primer evidentan zapanjujući porast rada za tržište. Istovremeno, po pravilu, rad je sve manje plaćen usled činjenice da je rad roba i da mu cena pada dok ponuda raste.

Odbrana javnog sektora je bitna ne samo zato što će radnici u njemu imati manje plate, raditi u lošijim uslovima ili biti prebačeni u privatni sektor gde će biti izloženi već nadaleko čuvenom tretmanu, već i zato što to znači poskupljenje usluga javnog sektora za sve ostale, odliv našeg novca u privatni sektor i opšti pad privredne aktivnosti.

Nalik goniču robova, Vučić svojim izjavama, intervjuima i tekstovima, bičuje radnike, terajući ih da još više rade, bez očekivanja zarade dovoljne za pristojan, dostojanstven život.

Početkom 90-tih vladala je opsednutost neoliberalnim dogmama i globalizacijom. Dve decenije kasnije, magnetizam neoliberalnih dogmi, ali i same ekonomske globalizacije je skoro nestao. Ekonomska globalizacija, između ostalog, bila je percipirana kao širenje kapitalizma i blagostanja koje kapitalizam s sobom nosi.

“Udvarajući” se bankama, do nedavno ste klijente ubedjivali da ne tuže “jadne” banke. A sada Vas klijenti, posebno stanovništvo, mnogo i ne interesuju.

Slični centri bili bi u drugim gradovima zemalja centralne i istočne Evrope, u zavisnosti od oblasti saradnje koju te zemlje ponaosob razvijaju u saradnji sa Kinom. Bivši ministar Milan Bačević, dakle, nije izmislio ili sam predložio kineskoj strani mogućnost da Beograd bude centar za kineske infrastrukturne investicije.