Kad smo kod GSP Beograd, osvrnuo bih se i na Predlog plana poslovanja ovog javnog preduzeća. U tom Predlogu planirana je nabavka specijalizovanih vozila za transport hrane u iznosu od 8,2 miliona dinara. Da li če to GSP u narednoj godini da počne da se bavi i dodatnom delatnošću ili je u pitanju greška?

Priče o otpuštanjima i bedi, ponavljaju se širom Srbije. Stopa nezaposlenosti u zemlji je jedna od najvećih u Evropi – 27% u februaru (2013) , sudeći po podacima Evropske Unije. Pokrajina Vojvodina kao žitnica i domaći teren za firme kao što su „Agrohem“ i „Fidelinka“ je jedan od najteže pogođenih regiona.

Investicioni fondovi, uvek spremni na saradnju, ipak su se snašli. Krajem 2005. Advent je prodao svoj deo BTC-a islandskom fondu Novator za 300 miliona evra, koji će ga kasnije preprodati za mnogo više i nastaviti da otpušta zaposlene.

Istina glasi: ''Nije cena nečega onoliko koliko to nešto vredi, nego koju najnižu cenu je prodavac državnih resursa spreman da prihvati.''

 Za razliku od mnogih aktera na političkoj sceni, koji su u odnosu na 2010. godinu za 180 stepeni promenili stavove o prodaji Telekoma, pa su najveći protivnici sada najveći zagovornici privatizacije i obrnuto, ja sam i tada i sada apsolutno bio protiv te privatizacije.

 Po svoj prilici će se zarada Telekoma, koja danas hrani penzionere, zaposlene u zdravstvu, školstvu, kulturi, telekomunikacijama, zahvaljujući ljudima na čelu Srbije, potrošiti negde tamo daleko.  

Mišljenja smo da svako preduzeće treba prodati, uključujući i Telekom Srbija pod uslovom da se dobijena sredstva ulože u ekonomsku aktivnost koja donosi veću sadašnju i buduću dobit.

Ono što plaši zaposlene u Telekomu Srbija, zbog čega su sindikati odlučno protiv prodaje, je iskustvo iz Hrvatske gde je nakon privatizacije iz kompanije otišlo 10.000 ljudi. Sindikati u Hrvatskoj upozoravaju da se, zajedno sa zaposlenima, iz ove kompanije iseljavaju i poslovi koje je nekada obavljao HT.

Pre moderne imali smo predmoderno, tj. tradicionalno društvo u kojem je religija formirala tadašnji pogled na svet, a istina je apsolutna i ona se formirala i objašnjavala religioznim učenjima. Religija i tradicija predstavljaju regulatore društvenog života.

Trebamo se prisetiti da su i robovi imali želju, da nešto materijalno, stvoreno krvlju i suzama, ostave potomstvu. Zapitajmo se, šta to mi ostavljamo našim potomcima? Jesmo li mi bez želja i ljubavi prema njima? Sem dužničkog i kolonijalnog ropstva, da li im još nešto ostavljamo?