Fabrika automobila u Kragujevcu decenijama oscilira između „poslovnih poduhvata stoleća“ i „uzročnika Doline gladi“. Ovoga leta su se zaoštrile protivrečnosti između kapitala i rada. Dežurne ptice zloslutnice u domaćim medijima počele su da najavljuju odlazak Fijata iz Kragujevca. Zlonamerni analitičari sumnjiče Fijat da želi da se povuče iz Srbije, pa ponižavajućim nadnicama praktično podstiče štrajk i prestanak proizvodnje u ovoj našoj fabrici.

 Posebno plaši ono što je Đilas nagovestio pri kraju teksta, to jest da su „ovo samo smernice“ i da je „neophodno doneti stotine mera koje bi pratile ovakav razvojni koncept“. Kome dosada nije bilo jasno kakav koncept predlaže Dragan Đilas, sada se u to može lako uveriti. U dve reči – državno administriranje. 

 Strane direktne investicije ne mogu i ne smeju biti osnova razvoja naše ekonomije. Savet stranih investitora ne može i ne sme biti organ koji zahteva izmene zakonskih propisa i donošenje ekonomskih mera.

 Da rezimiram, razloge krize u ''Agrokoru'' možemo tražiti u agresivnom rastu kompanije kroz optisivanje dugova i u rastu koji je zasnovan na zaduživanju kako bi se stvorio privid dobrih finansijskih izveštaja zbog poverenja investitora i kreditora.

Tradicionalno značenje reči “tržište” doslovno predstavlja mesto gde se trguje i gde se ponuda sreće sa tražnjom. U osnovi, ništa spektakularno. No, da bismo razumeli savremeno značenje termina, trebalo bi imati u vidu kontekst, odnosno, neoliberalno shvatanje tržišta, koje uporedo sa propadanjem srpske ekonomije “sticalo” status jedine i neupitne ekonomske dogme

Onog trenutka kada bi građani zapada saznali i kada bi ta informacija bila svima dostupna, da farmaceutska industrija hoće 2.000 milijardi ( to je dvostruko više od bruto društvenog proizvoda Španije) neto profita od jednog leka i da njihove države to štite i podržavaju, ta društva bi se raspala. 

Samo u 2014. i 2015. Aerodrom je Er Srbiji, direktnim otpisom i "ispravkama" potraživanja, oprostio oko 4,3 milijarde dinara duga. Uzimajući u obzir vrednosti evra u pomenutim godinama, račun pokazuje da je država Srbija oštetila Aerodrom "Nikola Tesla" za skoro 36 miliona evra. Kada se ovom broju doda iznos koji je država direktno donirala Er Srbiji (nešto manje od 119 miliona evra), dolazimo do zaključka da je samo kroz ove dve stavke država Srbija na Er Srbiju potrošila više od 150 miliona evra.

Istina, sve manja raspoloživost radne snage, koja će doći do izražaja dvadesetih godina ovoga veka kada će stopa nezaposlenosti izvesno pasti ispod proseka EU, prirodno podstiče rast produktivnosti rada.

 . Inače, ja sam protiv otpuštanja ljudi iz javnog sektora, što je sledeća mera koja treba da bude urađena. Mislim da je to uništavanje srednjeg sloja, a i socijaldemokratski sam orjentisan, pa mi ta politika nije bliska.

Gojaznost je za protekle dve decenije u zemljama EU uvećana za 50 odsto, dok je u Srbiji skočila za čak 60 odsto, a kod naših mališana i više. Veličina porcije u Srbiji je pre 20 godina iznosila 333 kalorije, a danas čak 590 kalorija.