Koren našeg zaostajanja leži u 19. veku (i ranije), u kojem je Srbija ostvarila vrlo spor ekonomski napredak. I tokom dobrog dela 20. veka obim uvođenja novih tehnologija nije bio kao na Zapadu, što je dodatno produbljivalo naše zaostajanje.

Produktivnost radnika u našem javnom sektoru ne može biti bitnije niža od produktivnosti u ostalim zemljama Evrope. Poznato je da u uslužnih delatnostima, koje mahom čine javni sektor, nema drastične razlike u produktivnosti između zemalja slične kulturološke matrice.

Vlada se najnovijim aranžmanom sa MMF-om obavezala da ide na prodaju Telekoma – prirodnog nacionalnog resursa koji obezbeđuje visoke prihode i značajan profit.

Jedna od posledica pune primene SSP-a je smanjenja prosečne stope carinske zaštite za poljoprivredne proizvode sa više od 20 odsto, koliko je bila 2008, kada je započeta postepena liberalizacija, na svega oko dva odsto.

Međunarodni računovodstveni standard 21 (IAS 21) predstavlja ekonomsko oružje, koje je neprimetno, a istovremeno veoma moćno. Sve dok je na snazi IAS 21 u sadašnjem obliku i formi, zemlje u razvoju i manje razvijene zemlje, ili bolje reći sve zemlje osim G7, imaće ozbiljne ekonomske probleme.

Neoliberalizam je ideologija koja se realizuje u interesu bogatih i moćnih. Oni imaju ogromnu finansijsku (i ne samo finansijsku) moć uz pomoć koje oblikuju politički, medijski i (kvazi) naučni prostor kako bi se vodila ekonomska politika i javno promovisale vrednosti koje njima odgovaraju.

U svakoj od napomena uz finansijske izveštaje u delu 2.3 Pregled značajnih računovodstvenih politika, potvrđuje se da Vlada Republike Srbije plaća sve doprinose za sve zaposlene za period do 10 (deset) godina, počevši od datuma zatvaranja transakcije.

Javnost će biti obaveštena da je prodaja Telekoma teška, ali nužna, promišljena i mudra odluka. Ona nema nikakve veze ni sa praznom kasom, niti sa mogućim ekonomskim kolapsom. Naravno, odluka će biti doneta u interesu građana Srbije, njihovih roditelja – penzionera, ali ponajviše u interesu dece i njihove budućnosti.

Kada kažemo da se Srbija u budućem ekonomskom razvoju i modernizaciji mora, pre svega, oslanjati na domaće izvore finansiranja, to ne isključuje i inostrane izvore finansiranja, kao što su koncesije u velike infrastrukturne objekte, pa čak i zaduživanje u inostranstvu.

">Negativni efekti jednostrane primene SSP-a iz godine u godinu sve su veći. Srbija na taj način godišnje gubi više novca nego što će ga uštedeti smanjenjem plata i penzija. Naime, 2008. godine, pre jednostrane primene SSP-a, u srpski budžet se od carina slilo oko 800 miliona evra, a ove neće ni 260 miliona evra.