Zatvaranje jedne od visokih peći u kompaniji Ju es stil u Smederevu i usporavanje uvoza u evrozoni, i u još nekim zemljama imali su za posledicu da je robni izvoz u oktobru (izražen u evrima), za samo 4,8 odsto bio veći nego u istom mesecu 2010.

Slučajno ili ne, na čelo Evropske centralne banke je postavljen Mario Dragi (u periodu 2002-2005. bio je zamenik predsednika i izvršni direktor evropskog odeljenja Goldman Sachs), dok su za premijere Italije i Grčke postavljeni Mario Monti i Lukas Papadimos.

UN su već godinama pod pritiskom ka novom ustrojstvu ili totalnom raspadu. Kad generalni sekretar NATO Rasmunsen kaže da se može intervenisati bez UN, onda je to najava opasnog raspada sistema. Uloga i mesto NVO sektora u mekoj okupaciji sveta je demistfikovana preko interneta.

Pošto zapadne banke kontrolišu skoro tri četvrtine bankarskog sistema Istočne Evrope, taj region je onaj koji treba najviše da strepi od povlačenja banaka razvijenih tržišta sa tržišta u razvoju.

Podsetimo se da je prodaja Sartid-a izvršena u vreme vanrednog stanja (mart 2003), direktnom pogodbom (bez javnog nadmetanja) za 23 miliona dolara, a dotadašnje velike dugove je na sebe preuzela država (tačnije građani Srbije).

Iako je slučaj SAAB-a ekstreman, u Švedskoj generalno nastaju teška vremena. Veliki švedski proizvođač Skanija smanjuje proizvodnju za 15%. Za sledeću godinu se predviđa smanjenje privrednog rasta dok stopa nezaposlenosti ubrzano raste. 

Ekonomska kriza je samo zaoštrila suprotnosti koje je neoliberalni kapitalizam doveo do eruptivnih razmera. U Grčkoj sa još uvek relativno snažnom revolucionarnom levicom i dobro organizovanim sindikatima na istoj strani barikade našli su se radnici i srednja klasa.

Sila informacija i znanja koja je dostupna stotinama miliona pametnih, dobro informisanih i posebno veoma zainteresovanih za promene, već je prerasla kritičnu masu i samo je pitanje vremena, a ja mislim i ne tako dugog, kada će njihovi zahtevi početi da se ispunjavaju.

Najveći hendikep u politici suverenog duga imaju pojedine zemlje Evropske monetarne unije zbog „nepotpunosti“ same EMU. Ta nepotpunost monetarne unije dovodi ih u položaj koji imaju zemlje u razvoju koje ne mogu da se zadužuju u sopstvenoj valuti.