Ekonomska politika
|
|
Dejan Mirović
|
ponedeljak, 18. januar 2010. |
Godina 2010. doneće rast spoljnog duga, odliv novca ka EU i rast nezaposlenosti. Ali i zaglušujuću propagandu u zemlji u kojoj „EU nema alternativu“, jer je tako odlučila politička i intelektualna elita.
|
Ekonomska politika
|
|
Zorica D. Marković
|
ponedeljak, 11. januar 2010. |
Pacijent u razvijenoj Evropi ima pravo da bira gde će se lečiti, ne samo da bira lekara već i ustanovu, državni ili privatni sektor, on to sve plaća i svog džepa i pravo da bira je i u zdravstvu, kao i u politici, njegovo neprikosnoveno pravo.
|
Ekonomska politika
|
|
Dragan Marković
|
utorak, 05. januar 2010. |
Većina javnih preduzeća u Srbiji su početkom 1990. godine bili veoma respektabilni sistemi, dok su danas uglavnom veliki gubitaši koji posluju sa zastarelom opremom, viškom zaposlenih i sa cenama koje ne pokrivaju ni troškove poslovanja.
|
Ekonomska politika
|
|
Dejan Mirović
|
ponedeljak, 28. decembar 2009. |
Novi protekcionizam se gradi pomoću necarinskih barijera. Tu mogućnost imaju bogati. Siromašnim zemljama, kao što je Srbija, ostaju carine, kao „poslednja linija“ odbrane domaće proizvodnje. Međutim, nametanjem ovakvog sporazuma i ta zaštita se ukida.
|
Ekonomska politika
|
|
Global Research
|
petak, 25. decembar 2009. |
Ako kriza u javnim finansijama Grčke nešto jasno označava, to nije na prvom mestu stanje Grčke, nego širi problem koji će u 2010. postati mnogo gori: državne obveznice su danas mehur od sapunice koji tek što nije prsnuo.
|
Ekonomska politika
|
|
Endrju DŽek i Kerin Houp
|
petak, 18. decembar 2009. |
Vodeće evropske kompanije zdravstvene branše su se žalile Briselu zbog toga što im grčki sistem javne zdravstvene zaštite ne plaća dugovanja od skoro 7 milijardi evra za lekove i druge proizvode, dok se Grčka muči da nađe sredstva na međunarodnom tržištu kako bi finansirala svoj narasli deficit budžeta.
|
Ekonomska politika
|
|
Dragan Bisenić
|
subota, 05. decembar 2009. |
Iz istupa vodećih ljudi „Gazproma“ i „Gazpromnjefta“ jasno se zaključuje da kupovina NIS-a ima važno mesto u strategijama obe kompanije. Ta strategija je jasna: stvaranje kompanija koje će biti konkurentne sa vodećim kompanijama na međunarodnom tržištu.
|
Ekonomska politika
|
|
Ričard Bernštajn
|
sreda, 25. novembar 2009. |
Dve ekonomije su postale toliko isprepletane da nijedna ne može da se iskobelja bez ozbiljne štete - kaže g. Kerebel. SAD ostaje najvažnije tržište za kinesku robu, a Kina - izvor finansiranja američke državne potrošnje. |
Ekonomska politika
|
|
Nebojša Katić
|
petak, 20. novembar 2009. |
Države koje zajedno imaju oko 100 miliona stanovnika, duguju danas oko 850 milijardi dolara. To je više nego što ukupno duguje nekadašnja prva dužnička liga – Brazil, Meksiko i Argentina – sa više od 340 miliona stanovnika.
|
Ekonomska politika
|
|
Mladen Banjac
|
ponedeljak, 16. novembar 2009. |
Banke zaista nešto proizvode, a to nešto je novac i to ne bilo koji, već tzv. žiralni, knjiški ili bankarski. Svaki kredit koji podrazumeva bezgotovinski transfer novca, pa i oni za "podršku" budžetu, znajte da banke same stvaraju i to doslovno iz vazduha.
|
|
Ekonomska politika
|
|
Dezmond Lehman
|
sreda, 13. januar 2010. |
Ako grčke vlasti išta mogu naučiti od Argentine, to je besmislenost pokušaja da se izbegne neizbežno. Ne samo da će time država biti natovarena planinom javnog duga, već se time produbljuje i produžava recesija koja mora uslediti pre oporavka nakon devalvacije.
|
Ekonomska politika
|
|
Milan Purić
|
nedelja, 10. januar 2010. |
Urušavanje svetskog poretka ide brže nego što su njegovi dojučerašnji predvodnici očekivali. Da li je upumpavanje takoreći neograničene sume novca u privredu i zaduživanje budućih generacija put ka ekonomskom oporavku?
|
Ekonomska politika
|
|
Rajko Bukvić
|
subota, 02. januar 2010. |
Založno-kreditne aukcije imale su, svakako, katastrofalne posledice za Rusiju. Država se u jednom mahu lišila značajnog dela preduzeća koja su punila budžet, što se pokazalo kao kobno vrlo brzo – nakon nepune tri godine državni finansijski sistem je krahirao.
|
Ekonomska politika
|
|
Mladen Đorđević
|
subota, 26. decembar 2009. |
Borba za uticaj stavila je Bugarsku pod pritisak i Rusije i SAD, ali je za očekivati da Rusija neće odustati od planiranih projekata, i da će zajedno sa zainteresovanim evropskim partnerima uspeti da neutrališe inicijative SAD.
|
Ekonomska politika
|
|
Nebojša Katić
|
sreda, 23. decembar 2009. |
Privatni sektor se delom razdužuje na teret države. Još gore, destrukcija platnog bilansa se nastavlja. Ekonomska struktura koja favorizuje trgovinu i uvoz na račun proizvodnje ostaje nepromenjena. Ako se ovakvi tokovi ne prekinu, to će značiti da iz ove krize Srbija nije ništa naučila.
|
Ekonomska politika
|
|
Rajko Bukvić
|
petak, 18. decembar 2009. |
Gajdar je bio ubeđeni pristalica desnoliberalnog ekonomskog modela, povezanog s imenima Miltona Fridmana i Fridriha Hajeka. U jednom od poslednjih intervjua Ruskoj službi Bi-bi-Si-ja on je ubeđeno izjavio da će "kapitalizam preživeti još jednu sahranu".
|
Ekonomska politika
|
|
Mladen Đorđević
|
četvrtak, 03. decembar 2009. |
Pitanje Luke je i ranije izazivalo veliku prašinu, zbog čestih optužbi da su vlasnici Luke dobili privilegiju da Luku jeftino kupe, i da dobiju zemljište na kome se kasnijim izmeštanjem Luke na drugu lokaciju i gradnjom „Grada na vodi“ može ostvariti ogroman profit.
|
Ekonomska politika
|
|
Dragan P. Petrović
|
ponedeljak, 23. novembar 2009. |
Kriza neće tako lako ni prestati ni nestati, jer se postojeće strukture moći neće svojevoljno odreći ni dela, a kamoli ključne kontrole. Ipak, događanja na duže staze mogu dovesti do evolucije celog sistema u pravcu stvarnog uticaja ljudi koji sačinjavaju celu strukturu.
|
Ekonomska politika
|
|
Miroslav N. Jovanović
|
sreda, 18. novembar 2009. |
Zbog prilično usporenog, otežanog i neizvesnog puta Srbije ka ili u EU, ponavljano obećanje pristupanja EU u neizvesnoj i daljoj budućnosti nije više gorivo iz kojeg može da se izvuče značajnija politička kilometraža.
|
Ekonomska politika
|
|
Branislav Kostić
|
utorak, 10. novembar 2009. |
Dakle, svi građani, i iz onako istanjenih buđelara, finansiraju „nove svojinske vlasnike“ koji realizacijom podosta programa dobijaju i bukvalno – besplatnu radnu snagu.
|
|