Dok se baca konopac spasa Grčkoj, slični izazovi očekuju Portugal, Španiju, možda Italiju, kao i ostale zemlje južnog pojasa Evrope. Osim toga, i van evrozone nalaze se zemlje kao što su Mađarska i Rumunija koje posrću u naporima da ispune ciljeve MMF-a.

Evropski ekonomski pokazatelji u prvom kvartalu 2010. godine i podaci o stanju ekonomija vodećih država Azije govore da, dok je Evropa u dubokoj ekonomskoj krizi, azijske privrede je kriza podstakla na rast, nemoguć u Starom svetu čak ni u najboljim vremenima.

Jasno je da je katastrofalno stanje u srpskoj privredi posledica, pre svega, pogrešne ekonomske politike koju godinama sprovode vladini ekonomski „eksperti“, a svetska ekonomska kriza samo je doprinela da slika u 2009. bude još sumornija.

U našoj vlasti ne postoji svest o ozbiljnosti krize u kojoj se nalazimo, sve se radi se od danas do sutra, prodaje sve što se prodati može i zadužuje gde god da se može. Većina tog novca zapravo odlazi u džepove tajkuna i uvoznika.

Čitalac zakona koji je nesvestan postojanja bezgotovinskog novca upada u zamku da poveruje kako su prikupljeni depoziti osnov za davanje kredita, što naravno nije istina, ali je javnost dovedena u zabludu da tako veruje.

Postavlja se pitanje da li vlada koja ne može da se složi oko osnovne koncepcije, koja ne zna na koji način voditi ekonomsku politiku, ima sposobnosti da donosi i mnogo specifičnije i sofisticiranije mere?

Za MMF i Svetsku banku smo smislili dokaze da nisu u pravu kad sumnjaju u nas, i da nam novo zaduživanje treba samo radi razvoja, a sigurno ne zarad opstanka na vlasti. To što smo im pre neku godinu vratili dugove bio je samo taktički potez da zbunimo protivnika.

Donošenjem zakona o zabrani privatizacije prirodnih bogatstava i sistema javnih usluga poput voda i proizvodnje struje, sprečilo bi se pogoršavanje uslova života širokih slojeva stanovništva.

Grčka više nije suverena država: ona je DŽeneral motors, a EU je Vašington, dok su grčki glasači rado preuzeli ulogu sindikata radnika auto-industrije – sve je u igri, nečega što bi zaista moglo da dovede do promene.

Nije reč o tome da je Evropa spremala (monetarnu) kočiju bez (političkog) konja. Radilo se o pokušaju da se kočija upotrebi radi dovođenja konja. To je bio poslednji veliki pokušaj takozvanog “funkcionalističkog” pristupa.