Kako obično imaginacija počinje, bila jednom jedna banka... Od građana je prikupila milijardu evra štednje. Na štednju je plaćala pasivnu kamatu građanima od 5% na godišnjem nivou. U apsolutnom iznosu, to je 50 miliona evra.

U virtuelnoj ekonomiji ljudi ne vide konkretne rezultate svoga rada, te se njihov rad meri jedino količinom zarađenog novca. Apstaktne su im i posledice njihovog rada na druge ljude i društvo u celini.

Negativni trendovi u slovenačkoj ekonomiji nastavljaju se i posle ulaska zemlje u EU 2004. Slovenija se sve više zadužuje, skoro neshvatljivom brzinom, čak i u vremenskom rasponu od 2004. do 2007. – iako u tom trenutku u Evropskoj uniji nije bilo recesije.

Šta mi sad imamo? Još jedan prevruć krompir. Sartid je ’’opet naš’’ postao u januaru. Onda smo se malo zabavljali pa kao pregovarali sa samim sobom i sindikatima, i tek u aprilu raspisali tender za novog strateškog partnera. Rokove smo od tad tri puta pomerali.

Dinkić nas godinama ubeđuje u uspešnost u svom dosadašnjem radu, a ono na šta je posebno ponosan jeste stabilan kurs dinara i „zdrav“ bankarski sistem. Neverovatno ali istinito, on pokušava da dokaže kako može postojati stabilan novac i zdrave banke u prezaduženoj državi.

Da li to što je Nozikov obućar dobar i ima pravo da brže napreduje znači da je DOS-ovu privatizaciju trebalo podržati? Ne znači. I gde je onda poentilizam? U jeziku i odnosu prema jeziku, u logici i odnosu prema pojmu i stvarnosti.

Ovakva koncepcija MMF-a proizvodi gomilanje dugova i krize, naročito u zemljama u kojima je nekritički prihvaćena kao osnova makroekonomske politike stabilizacije i razvoja.

Uporedni podaci iz istočnoevropskih država članica EU koji najviše zabrinjavaju su svakako oni koji se tiču rasta populacije koja živi ispod granice siromaštva. Na primer, ulazak u EU je doveo do povećanja broja ljudi koji žive ispod granice siromaštva.