Među mnogobrojnim zainteresovanim stranama, koje sistematski eksploatišu politički rudnik koji se zove Srebrenica, treba posebno izdvojiti jednu grupu korisnika: političku elitu koja usmerava način mišljenja, svest i kolektivnu viziju muslimanske zajednice u Bosni i Hercegovini.

Ukoliko rukovodstvo SNSD-a ne izvrši promene u stranci može vrlo lako da doživi sudbinu Demokratske stranke u Srbiji, koja takođe godinama nije shvatala upozoravajuće poruke svojih birača, što je na kraju rezultiralo gubitkom vlasti i rascepom u stranci.

Ali, papa Benedikt po svaku cenu hoće da obnovi rimsku imperiju. Ne daje nikakave koncesije anglikanskoj zajednici, već hoće da zauvek održi srednjevekovni rimski centralistički sistem. Čak iako to onemogući jedinstvo hrišćanskih Crkava u fundamentalnim pitanjima.

Kao što reče pesnik za Boga da bi više voleo da Boga nema, pa da dođe, nego da ga ima, a da ne dolazi – u ovoj prilici moglo bi se reći da je bolje da Srba i srpskih zemalja ima, pa da ih ne priznaju, nego da ih nema. a da su priznati.

Pored službene dužnosti postoji i neka potreba moje duše da lično posetim ona mesta gde je ljudima teško. Ujedno, to je podsećanje da je Ruska crkva uvek bila i uvek će biti uz Srpsku pravoslavnu crkvu u svim njenim iskušenjima.

U pregovore treba vratiti status Pokrajine i slobodan, bezbedan i dostojanstven povratak svih proteranih Srba i drugih nealbanaca na svoja vekovna ognjišta. Status severa Kosmeta može biti tema pregovora, ali ne i zamena za status Pokrajine kao najvažnije teme.

Krah srebreničke rezolucije u Kanadi i ozbiljno odugovlačenje Ganićevog procesa u Londonu, mada je bošnjački establišment bio ubeđen da će oba pitanja vrlo glatko i na zadovoljavajući način rešiti, služe kao poruka i opomena.

Gotovo sva domaća i inostrana istraživanja pokazuju da Dodik, Željka Cvijanović i SNSD, sa DNS-om i SP-om, imaju veću ili manju prednost nad kandidatima i listama Saveza za promene, ali ne toliku da rezultat ne bi mogao biti tesan. 

Nakon svih mogućih problema koje Srbija već sada ima i previše, što na međunarodnom, što na unutrašnjem planu, sa pravom se postavlja pitanje da li su poslednji protesti poljoprivrednika isključivo odraz socijalnih i ekonomskih nedaća, ili se tu može naći prostor i za neka druga tumačenja.