Svi njegovi prethodnici su prijetili razvlašćivanjem entiteta, centralizacijom i unitarizacijom da bi demoralisali narod i obeshrabrili rukovodstvo, a proizvodili su bumerang efekat - nacionalni refleks samoodbrane i okupljanje oko jakog lidera. Hil je lukavo krenuo obrnutim putem.

Ni sam Staljin nije bio svestan da u stvari Tito hoće da iskoristi Nemce radi ostvarivanja svojih političkih ciljeva mimo zvanične politike Moskve. Koreni razlaza na relaciji Tito–Staljin ne vode od početka Tršćanske krize.

Zašto je uvaženi akademik CANU iz teksta svoje diskusije izbacio ono što je izgovorio, a ubacio ono što nije izgovorio?

Bez politizacije slučaja "Žute kuće", on će se svesti na običan kriminalni čin, kakvih verovatno ima još u svetu, a on to nije. On je krajnje politički slučaj, sa jasnim političkim ciljem, sa akterima iz političkog establišmenta i deo je političke turbulencije devedesetih.

Bez sravnjivanja povesnih računa nemoguć je i iskreni suživot u okvirima nove Jugoslavije – Evropske unije. Neophodno je da se podvuče crta na hrvatsko-srpske povesne odnose – da se slučajno i EU ne bi raspala po uzoru na Titovu Jugoslaviju.

U Republici Srpskoj, pod dirigentskom palicom istih sila koje su uz pomoć domaćih saradnika u Ukrajini upravo završile svoj rušilački posao (bar oni tako misle), odigravaju se pripreme za isti proces. Mete su jasno definisane, mizanscen za izvođenje puča pod lažnom zastavom uveliko se postavlja.

Srbija nema iskustva u modernoj, dugoročnoj i demokratskoj nacionalnoj politici. Za deo naše političke elite tokom proteklih dvadeset godina, briga o srpskom narodu u regionu je jedna zamorna i dosadna maskarada.

Priča g. Miodraga M. Petrovića u tekstu ,,Ostavka i izbor patrijarha” ni crkveno-istorijski ni kanonski ne stoji, jer je „zavođenje za Goleš-planinu”, a dotični samoglasni „savetnik i stručnjak” odavno je poznat po sličnim zavođenjima.

MSP navodi da je rezolucija 1244 i dalje na snazi, ali da su navedena lica delala mimo pravnog režima ustanovljenog tom rezolucijom. MSP navodi da se ne bavi pitanjem da li Kosovo ispunjava uslove za postojanje kao država, niti da li su priznanja legalna i da li prozvode pravno dejstvo.

Rezultati ekshumacija masovnih grobnica su jedini corpus delicti srebreničkog zločina i oni zato moraju biti referentna tačka za svaki činjenički utemeljeni razgovor. Apsolutno sve je diskutabilno i može biti predmet revizije osim – Srebrenice.