Više od polovine silovatelja su bosanski Srbi, ostalo su Hrvati i muslimani - stoji u izveštaju prema mišljenju Evropske istraživačke komisije, iako "izuzev tog broja nema nikakvih drugih podataka".

Protiv te odluke Vlade RS, u Sarajevu su ustali svi vodeći bošnjački političari, tražeći da OHR odmah poništi tu odluku, te iznoseći niz neosnovanih optužbi na račun vlasti u Banjaluci: od „aparthejda“, preko „diskriminacije bošnjačkih povratnika“ do „kršenja Dejtonskog sporazuma“!?

Po dolasku „DOS-a“ na vlast, građanima Srbije je na „ruševinama“ zatečene politike ponuđen bolji život i tada najavljivani skori ulazak u Evropsku uniju bio je garancija prosperitetne ekonomije i svetlije budućnosti. Naravno, „velikosrpstvo“ je počišćeno preko noći.

Sa pravom je kazano da je ekonomska kriza povezana i sa političkom krizom; kao i to da nepoštovanje međunarodnih prava i ignorisanje Povelje Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima - kao i gaženje pravde uopšte, rađaju političku krizu, a ova ekonomsku krizu i finansijski haos.

 Kosovo je naš Veli Fordž i Jorktaun, naš Alamo i Getisburg, naš Perl Harbur i Ivo DŽima - sve u jednom. O njemu noću sanjamo, i za njega se molimo u crkvi. Ono je zenica našeg oka, i naš Jerusalim.

Bez sravnjivanja povesnih računa nemoguć je i iskreni suživot u okvirima nove Jugoslavije – Evropske unije. Neophodno je da se podvuče crta na hrvatsko-srpske povesne odnose – da se slučajno i EU ne bi raspala po uzoru na Titovu Jugoslaviju.

Ni danas se sa sigurnošću ne bi moglo reći da bi srpski političari lako odbacili ponudu za formiranje jednog-dva ministarstva na nivou BiH zarad „približavanja EU“, a kao konkretan „mamac“ mogao bi, recimo, da posluži novac iz pretpristupnih fondova EU.  

ICMP se finansira od stranih donacija, a Odobašić tvrdi da se kroz proces DNK analize “opere izuzetno velika količina novca svake godine”. Strane donacije završavaju u džepovima zaposlenih u ICMP. Oni nemaju interesa da predaju laboratorije za DNK domaćim stručnjacima.

U Sarajevu se već ređaju predstavnici EU i njenih članica na ministarskom nivou da bi, pored evropske Hrvatske i odlučno proevropske Srbije, sa BiH zaokružili kontrolu nad zapadnim Balkanom. Počeće od presude "Sejdić - Finci" da bi, zapravo, rešili izbornu neravnopravnost Hrvata u Federaciji.

Krajnje je vreme da shvatimo da nešto više od nemoćnog pristajanja na ovakvu „realnost“ koju neki uzimaju za merilo, ma koliko bila nepravedna, možemo postići jedino ako pokažemo više i odlučnosti u odbrani svojih interesa.