Krajnje je vreme da shvatimo da nešto više od nemoćnog pristajanja na ovakvu „realnost“ koju neki uzimaju za merilo, ma koliko bila nepravedna, možemo postići jedino ako pokažemo više i odlučnosti u odbrani svojih interesa.

U dugogodišnjoj preciznio razrađenoj strategiji uništavanja naše zemlje, došla je po svemu sudeći na red i Srpska pravoslavna Crkva. Ulogu egzekutora na sebe je pruezeo „srpski Obama“, vladika zahumsko-hercegovački Grigorije.

Ovde je reč o prilično različitim aršinima među bh. tužiocima prema različitim žrtvama, čak i kada bi pribegli gradaciji zločina po kojoj je zločin nad srebreničkim Bošnjacima “teži” od zločina nad konjičkim Srbima ili zločina nad vojnicima JNA u Tuzli.

Svi njegovi prethodnici su prijetili razvlašćivanjem entiteta, centralizacijom i unitarizacijom da bi demoralisali narod i obeshrabrili rukovodstvo, a proizvodili su bumerang efekat - nacionalni refleks samoodbrane i okupljanje oko jakog lidera. Hil je lukavo krenuo obrnutim putem.

Srpske integracije su put do Srpske Unije, a Srpska Unija je naš politički i državotvorni ideal, pre svih drugih ponuđenih integracija. Uskoro može biti kasno da se postavi ovaj nacionalni politički cilj, jer će ga svi susedni narodi već imati i istaći, a nove geopolitičke karte na Balkanu biće podeljene.

Nijedan pravoslavni sveštenik u Crnoj Gori nema pravo da kaže da su samo crnogorski Srbi ili samo Crnogorci vernici kanonske Pravoslavne Crkve.

Naturalizovani Goranci vredan su, miroljubiv i dobroćudan narod. Uvek su nastojali da imaju dobre odnose sa susdima drugih vera i nacija. Na dobre komšijske odnose i saradnju upućivali su ih teški uslovi života u ovom kraju, a takođe i zajednički interesi.

ICMP se finansira od stranih donacija, a Odobašić tvrdi da se kroz proces DNK analize “opere izuzetno velika količina novca svake godine”. Strane donacije završavaju u džepovima zaposlenih u ICMP. Oni nemaju interesa da predaju laboratorije za DNK domaćim stručnjacima.

U Republici Srpskoj, pod dirigentskom palicom istih sila koje su uz pomoć domaćih saradnika u Ukrajini upravo završile svoj rušilački posao (bar oni tako misle), odigravaju se pripreme za isti proces. Mete su jasno definisane, mizanscen za izvođenje puča pod lažnom zastavom uveliko se postavlja.

Čitav dvadeseti vijek, kada je i došlo do otjelotvorenja jugoslovenske integralističke ideje, možemo uopšteno rekapitulirati kroz dva suprotna procesa koja su se smjenjivala: konstrukcije i dekonstrukcije, gradnje i razgradnje.