Neko proturi vest da je čuo da će im Beograd ukiniti plate ako ne uklone barikade. Glasina koja udara tamo gde najviše boli. Neko se među njima zapita: da nije to izgovor za gašenje srpskih institucija?

Prvi akt Nezavisne Hrvatske Države nakon razbijanja avnojevske Jugoslavije bilo je ukidanje konstitutivnosti srpskog naroda. Tako su se čuvale i poštovale tekovine antifašističke borbe na koju se sada tako uporno i zdušno pozivaju hrvatski državni funkcioneri.

Može biti da se ključ najnovijih hapšenja krije u pritisku zapadnih centara moći na Tužilaštvo BiH, OSA, „saveznu policiju“ Sipu i policijske agencije u FBIH, pojačanog nakon poslednjih zverstava džihadista ISIS-a, u čijim se redovima i bori najveći broj najopasnijih bosanskih džihadista na „privremenom radu“ u Siriji.

Nesloge ne treba da nas razočaravaju i da nas rastužuju, nego da nas podstaknu, da nam budu odskočna daska na putu ka jedinstvu. One to u suštini i jesu.

Uveren sam da je osnovni razlog protivljenja učlanjenju Turske u EU to što je reč o velikoj i mnogoljudnoj muslimanskoj državi, kulturno različitoj od Evrope. Neoosmanizam jeste konstanta turske spoljne politike, a mi smo ipak posthrišćansko i sekularno društvo.

Barikade su samo sredstvo, verovatno poslednje, a možda i očajničko, kako bi se sa „severnih administrativnih prelaza“, uklonilo osoblje tzv. kosovske države. To se u našim medijima uporno zaobilazi.

Uzrok nestanka vojvođanskih dabrova je pravoslavlje. Naime, `životinje koje iz vode izlaze`, po nekakvim blesavim tumačenjima, ne mogu biti mrsna hrana, te su dozvoljene u vreme posta. Tako "mantijaši" uobraze nešto, ponesu noževe i pokolju sve dabrove po Vojvodini! 

Prvi poraz već se desio i poraženi je izbačen iz trke, a to je Tačijeva vlada, koja je pokazala slabost i impotentnost da integriše ostatak srpske zajednice severno od Ibra, iako je u predizbornoj kampanji obećavala povratak prognanih.

Potrebna nam je srpska skupština koja će svetskoj javnosti da istakne – i stalno da ističe – da se brojke „stalno menjaju“ upravo zato što ništa definitivno nije utvrđeno u vezi sa Srebrenicom.

Ekonomska devastacija sama po sebi ugrožava politički status RS. A njene posljedice nas dovode u situaciju da više nismo u stanju da samostalno donosimo političke odluke. Parola-obećanje o „referendumu“, „nemogućoj Bosni“ i sl. je sporednim putem ugrozila ne samo ekonomsku stabilnost RS već i njenu političku poziciju.