Tokom pregovora, ako ne i na samom početku, srpska strana će se suočiti sa mnogim problemima, počev od izbora mesta pregovaranja, preko statusa prištinske delegacije, zatim posredničke uloge EU pa sve do tema na dnevnom redu i očekivanog tvrdog stava Prištine.

U slučaju Srebrenice, „ipak nije onako kako se tvrdi“. A „naše pravo da znamo“ je kako je tačno bilo. I to je jedino ono na šta predsednik Srbije i Skupština Srbije u nekoj svojoj rezoluciji imaju pravo – i obavezu – da pozovu. Na utvrđivanje prave istine o Srebrenici.

Svi njegovi prethodnici su prijetili razvlašćivanjem entiteta, centralizacijom i unitarizacijom da bi demoralisali narod i obeshrabrili rukovodstvo, a proizvodili su bumerang efekat - nacionalni refleks samoodbrane i okupljanje oko jakog lidera. Hil je lukavo krenuo obrnutim putem.

Aktuelni društveni procesi u velikoj meri obesmislili su i poništili sve „stare“ podele (na levicu i desnicu, komuniste i antikomuniste... ) i nametnuli novu – na globaliste i antiglobaliste. Nije li onda trenutak da se antiglobalisti ujedine?

Poštujući elementarnu ljudsku logiku i elementarnu crkvenost, činilo mi se najnormalnijim da - ako je već tu molba prvoga među nama, njegovom rukom potpisana, u šta smo se svi uvjerili i jednodušno prihvatili - molbu staroga, svetoga i nemoćnoga oca uvažimo.

Sagovornica, kao dokaz, otkriva neverovatnu konstrukciju prema kojoj se „Trajkovićevoj neće ništa desiti, jer ona svima priča da je bolesna“.

Suština stava KPJ se ogledala u činjenici da je Politbiro partije usvojio zvanični stav da se Jugoslavija (kao „velikosrpska tvorevina“) ima razbiti, što je praktično značilo da je svaki antisrpski savez legitiman i dobrodošao.

U Republici Srpskoj, pod dirigentskom palicom istih sila koje su uz pomoć domaćih saradnika u Ukrajini upravo završile svoj rušilački posao (bar oni tako misle), odigravaju se pripreme za isti proces. Mete su jasno definisane, mizanscen za izvođenje puča pod lažnom zastavom uveliko se postavlja.

Krajnje je vreme da shvatimo da nešto više od nemoćnog pristajanja na ovakvu „realnost“ koju neki uzimaju za merilo, ma koliko bila nepravedna, možemo postići jedino ako pokažemo više i odlučnosti u odbrani svojih interesa.

Zašto je uvaženi akademik CANU iz teksta svoje diskusije izbacio ono što je izgovorio, a ubacio ono što nije izgovorio?